Хадис: „Верник ће увек бити у простору свог веровања, све док не пролије недозвољену крв.”

عَنِ ابْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَنْ يَزَالَ المُؤْمِنُ فِي فُسْحَةٍ مِنْ دِينِهِ، مَا لَمْ يُصِبْ دَمًا حَرَامًا».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 6862]

Од Ибн Омера, радијаллаху анху и његовим оцем, преноси се да је Божији Посланик, мир и благослов нека су над њим, рекао:
„Верник ће увек бити у простору свог веровања, све док не пролије недозвољену крв.”
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 6862]

Коментар

Посланик, нека су на њега мир и благослов, обавестио је да верник увек ужива у простору и ширини својих добрих дела, као и у нади у Божију милост, опрост и помиловање. Међутим, када убије некога чије је убиство забрањено, његова добра дела постају недовољна, јер не могу надокнадити тежину злочина и великог греха убиства.

Користи хадиса

1. Убиство без разлога и намерно убиство представљају изузетно тежак грех, јер изводе верника из пространости вере у тескобу.
2. Забрањена крв се дели на четири категорије: 1. Крв муслимана, која је најсветија и највећег значаја. 2. Крв зиммије, што су Јевреји и хришћани који живе у исламској земљи и прихватају плаћање џизије, уз поштовање исламских закона који се на њих односе. 3. Крв уговорника (муаахид), што су неверници из својих земаља с којима муслимани имају склопљен споразум о ненападању, па их не нападамо нити они нападају нас. 4. Крв заштићеног странца (муст’амин), што је неверник који није у уговору нити има заштиту као зиммија, али му је, за одређени временски период, дата сигурност од стране исламске власти или њених представника, чиме му је омогућено да уђе у исламске земље.