Хадис: „Верник ће бити у пространости своје вере све док не пролије крв која је забрањена.“

عَنِ ابْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَنْ يَزَالَ المُؤْمِنُ فِي فُسْحَةٍ مِنْ دِينِهِ، مَا لَمْ يُصِبْ دَمًا حَرَامًا».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 6862]

Од Ибн Омера, радијаллаху анху и његовим оцем, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао:
„Верник ће бити у пространости своје вере све док не пролије крв која је забрањена.“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 6862]

Коментар

Посланик, алејхисселам, обавестио је да верник увек ужива у простору и ширини својих добрих дела, као и у нади у Божију милост, опрост и помиловање. Међутим, када убије некога чије је убиство забрањено, његова добра дела постају недовољна, јер не могу надокнадити тежину злочина и великог греха убиства.

Користи хадиса

1. Бесправно и намерно убиство представљају изузетно тежак грех, и изводе верника из пространости вере у тескобу.
2. Забрањена крв се дели на четири категорије: 1. Крв муслимана, која је најсветија и највећег значаја. 2. Крв немуслимана штићеника, што су јевреји и хришћани који живе у исламској земљи и прихватају плаћање џизије, уз поштовање исламских закона који се на њих односе. 3. Крв уговорника (муаахид), што су неверници чија земља има мировни уговор са исламском земљом, па их не нападамо нити они нападају нас. 4. Крв заштићеног странца (муст’амин), што је неверник чија земља нема мировни уговор са исламском земљом, али му је, за одређени временски период, дата сигурност од стране исламске власти или њених представника за улазак у исламску земљу.