حديث: . . .

عَنِ أَبِي مُوسَى رضي الله عنه، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ كَانَ يَدْعُو بِهَذَا الدُّعَاءِ:
«رَبِّ اغْفِرْ لِي خَطِيئَتِي وَجَهْلِي، وَإِسْرَافِي فِي أَمْرِي كُلِّهِ، وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي، اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي خَطَايَايَ، وَعَمْدِي وَجَهْلِي وَهَزْلِي، وَكُلُّ ذَلِكَ عِنْدِي، اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ، وَمَا أَسْرَرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ، أَنْتَ المُقَدِّمُ وَأَنْتَ المُؤَخِّرُ، وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6398]

Ебу Муса ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, молио Аллаха довом:
„Господару, опрости ми грехе и незнање, претеривање у поступцима мојим, и оно што Ти боље знаш од мене самога. Господару, опрости ми збиљу и шалу, погрешку и намеру, јер све то је при мени. Господару, опрости ми пријашње и касније грехе, оно што учиних тајно и јавно и оно што Ти боље знаш од мене самога. Ти Своjoј милости приближујеш онога кога Ти хоћеш, а од њега удаљујеш онога кога хоћеш, и Ти над свим имаш моћ.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6398]

الشرح

Једна од свеобухватних Посланикових, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дова, била је и ова, а њено значење је следеће:
Господару, опрости ми моје грехе и моје незнање, а и све оно што учиним у незнању.
Опрости ми мој преступ у свему што чиним и у свему где пређем границу.
Опрости ми и оно што Ти знаш боље од мене самог, јер Ти знаш, а ја заборављам.
Господару, опрости ми моје грешке, а и оно што учиним намерно, знајући да је то грех.
Опрости ми све што учиним, било озбиљно или у шали, тј. опрости ми моје грехе које урадим у стању збиље и у стању када сам неозбиљан.
Опрости ми јер све то припада мени, тј. све те грехе ја поседујем.
Господару, опрости ми моје прошле и будуће грехе, тј. све оно што сам раније урадио, а и све оно што ћу у будућности урадити.
Опрости ми и оно што сам учинио тајно и јавно, односно све оно што сакријем и што јавно испољим.
Ти приближаваш онога кога хоћеш и удаљаваш онога кога хоћеш, тј. онога кога желиш Ти приближиш Својој милости и упутиш га ка ономе што волиш, али и удаљиш од Себе кога хоћеш, тако што му даш неуспех и не подржиш га. Нико не може приближити оно што Ти удаљиш, нити може удаљити оно чему Ти даш предност.
Ти си над свима моћан, односно Ти поседујеш потпуну снагу и апсолутну вољу, те радиш све што желиш.

من فوائد الحديث

1. Споменута дова веома је вредна и треба је учити као вид слеђења Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
2. Забрана претеривања, а онај који претерује изложен је казни.
3. Узвишени Аллах познаје човека боље него што човек познаје самог себе, па је потребно да повери и препусти своје стање Аллаху, јер може погрешити, а да тога није ни свестан.
4. Човек може бити одговоран за своје шале као што је одговоран и за озбиљне ствари. Зато мора бити опрезан у свакоме стању, па и када се шали.
5. Ибн Хаџер ел-Аскалани је рекао: „Нисам видео да се у било којој од предаја спомиње место за упућивање ове дове, иако се један већи део те дове спомиње у ноћним намазима.“ Такође се преноси да је учио ту дову на крају намаза, а различите су предаје да ли је то чинио пре или после предаје селама.
6. Да ли је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, чинио грешке па је тражио опрост? Постоји неколико тумачења: 1. То је чинио из скромности и понизности. 2. Сматрао је да је грех пропустити нешто што води ка потпуности или изоставити оно што је прече да се уради. 3. Мисли се на оно што је учињено из заборава. 4. Мисли се на дела која су била пре посланства. 5. Неки учењаци сматрају да је тражење опроста било облик ибадета, не због потребе за опростом, већ као чин покорности Узвишеном Аллаху. 6. Такође, наводи се да је то био начин да подучи свој уммет, како не би били сигурни у своје стање и како би наставили тражити опрост од Узвишеног Аллаха.