حديث: ‘О жене, дајте милостињу, јер сам вас видео као већину становника Ватре.’ Жене су упитале: ‘Зашто, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Много проклињете и незахвалне сте својим мужевима. Никада нисам видео никога са мањком разума и вере ко више утиче на разум разумног човека од вас.’

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الخُدْرِيِّ رضي الله عنه قَالَ: خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي أَضْحَى أَوْ فِطْرٍ إِلَى المُصَلَّى، فَمَرَّ عَلَى النِّسَاءِ، فَقَالَ:
«يَا مَعْشَرَ النِّسَاءِ، تَصَدَّقْنَ، فَإِنِّي أُرِيتُكُنَّ أَكْثَرَ أَهْلِ النَّارِ» فَقُلْنَ: وَبِمَ يَا رَسُولَ اللَّهِ؟ قَالَ: «تُكْثِرْنَ اللَّعْنَ، وَتَكْفُرْنَ العَشِيرَ، مَا رَأَيْتُ مِنْ نَاقِصَاتِ عَقْلٍ وَدِينٍ أَذْهَبَ لِلُبِّ الرَّجُلِ الحَازِمِ مِنْ إِحْدَاكُنَّ»، قُلْنَ: وَمَا نُقْصَانُ دِينِنَا وَعَقْلِنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ؟ قَالَ: «أَلَيْسَ شَهَادَةُ المَرْأَةِ مِثْلَ نِصْفِ شَهَادَةِ الرَّجُلِ» قُلْنَ: بَلَى، قَالَ: «فَذَلِكِ مِنْ نُقْصَانِ عَقْلِهَا، أَلَيْسَ إِذَا حَاضَتْ لَمْ تُصَلِّ وَلَمْ تَصُمْ» قُلْنَ: بَلَى، قَالَ: «فَذَلِكِ مِنْ نُقْصَانِ دِينِهَا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 304]

Од Ебу Сеида ел-Худрија, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, изашао је на Курбан-бајрам или Рамазански бајрам на молитвено место, па је прошао поред жена и рекао:
‘О жене, дајте милостињу, јер сам вас видео као већину становника Ватре.’ Жене су упитале: ‘Зашто, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Много проклињете и незахвалне сте својим мужевима. Никада нисам видео никога са мањком разума и вере ко више утиче на разум разумног човека од вас.’ Жене су упитале: ‘А у чему се огледа мањак нашег разума и и вере, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Зар није сведочење жене пола сведочења мушкарца?’ Жене су одговориле: ‘Јесте.’ Рекао је: ‘То је мањак у њеном разуму. Зар није тако да када има менструацију, не клања и не пости?’ Жене су одговориле: ‘Јесте.’ Рекао је: ‘То је мањак у њеној вери.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 304]

الشرح

Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, изашао је на дан Бајрама на молитвено место, и пошто је обећао женама да ће им одржати посебну поуку, испунио је то обећање тог дана и рекао: „О, групо жена, дајте милостињу и обилно тражите опрост, јер су то неки од највећих разлога за опраштање греха. Заиста сам вас видео током ноћи Исре и Мираџа као већину становника Џехеннема.“
Тада је једна жена међу њима, која је била разборита, разумна и смирена, упитала: „Зашто смо ми, о Божији посланиче, већина становника Џехеннема?“
Рекао је: „Због следећих ствари: много проклињете и вређате, и незахвалне сте мужу.“ Затим их је описао рекавши: „Никада нисам видео неког са крњавим разум и вером да боље савлада разумног и промишљеног човека од вас.“
Она је упитала: „О, Божији Посланиче, шта је то мањак у разуму и вери?“
Он је рекао: „Што се тиче мањка у разуму, то је у томе што сведочење две жене вреди као сведочење једног мушкарца; то је мањак у разуму. А мањак у вери је недостатак у обављању добрих дела, јер жена проводи дане и ноћи без молитве због менструације, и прекида пост током Рамазана због менструације; то је мањак у вери. Ипак, оне се због тога не окривљују нити ће бити кажњене, јер је то део њихове природе, као што је човек створен са љубављу према новцу, или је по природи нестрпљив и неук... и слично. Посланик је на то указао како би упозорио на опасност од претеране привржености према женама.“

من فوائد الحديث

1. Препоручује се да жене излазе на бајрамску молитву и да им се одржи посебна поука.
2. Незахвалност према мужу и често проклињање спадају међу тешке грехе, јер је претња ватром знак да је грех велики.
3. Овај хадис указује на то да иман може расти и опадати: ко се више посвећује богослужењу (ибадету), његов иман ће расти, а ко мање обавља богослужење (ибадете), његов иман ће опадати.
4. Ен-Невеви је рекао: „Разум се може повећати и смањити, као и иман. Спомињање мањка код жена не служи томе да се оне због тога окриве, јер је то део њихове природе, већ је на то указано како би се људи упозорили на опасност од претеране привржености према њима. Казна је везана за незахвалност и друге грехе који су споменути, а не за саму крњавост. Крњавост у вери се не односи само на оно што узрокује грех, већ и на друге аспекте.“
5. Овај хадис указује на то да ученик треба да поставља питања учењаку и да треба да пита када му значење нечега није јасно.
6. Хадис такође указује на то да сведочење жене вреди половину сведочења мушкарца, због њене слабије способности памћења и чувања детаља.
7. Ибн Хаџер је рекао о речима: „Никада нисам видео оне са мањком...“: „Чини ми се да је ово један од разлога зашто су жене већина становника Џатре. Ако су оне узрок тога да разум разумног човека буде ослабљен до те мере да чини или говори оно што не би требало, онда су оне делимично одговорне за грех.“
8. Жени је забрањено да обавља молитву и да пости током менструације, као и током периода после порођаја (нифас). Она ће надокнадити пост, али не и молитву након што се очисти.
9. Племенити карактер Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, огледа се у томе што је одговарао на питања жена без грубости и прекора.
10. Ибн Хаџер је рекао: „Милостиња одбија казну и може да избрише грехе који су почињени према другим људима.“
11. Ен-Невеви је рекао: „Крњавост вере код жена настаје због њиховог пропуштања молитве и поста током периода менструације. Онај ко више обавља богослужење (ибадете), његово иман ће бити потпунији, а онај ко мање обавља богослужење (ибадете), његов иман ће бити крњавији. Крњавост вере може бити такав да узрокује грех, као код онога ко напусти молитву, пост или друге обавезне богослужбене радње без оправданог разлога. Такође, може бити без греха, као код онога ко пропусти џуму или борбу, или било шта друго што му није обавезно без оправданог разлога. Постоји и облик крњавости имана који је обавезан, као код жене која не обавља молитву и пост током менструације.“