حديث: „Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“

عَنْ بُرَيْدَةَ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ حَلَفَ بِالْأَمَانَةِ فَلَيْسَ مِنَّا».
[صحيح] - [رواه أبو داود وأحمد] - [سنن أبي داود: 3253]

Од Бурејде, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао:
„Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“
[صحيح] - [رواه أبو داود وأحمد] - [سنن أبي داود - 3253]

الشرح

Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, забранио је и упозорио на заклињање еманетом (поверењем) и рекао да онај ко то учини није од нас.

من فوائد الحديث

1. Забрањено је заклињати се било чиме осим Богом Узвишеним, укључујући заклињање еманетом, и то се сматра мањим обликом ширка.
2. Израз еманет се користи за:
3. - покорност Аллаху,
4. - обожавање Њега,
5. - за ствар остављену неком на чување,
6. - за новац
7. - за сигурност.
8. Заклетва је важећа само ако се даје у име Бога Узвишеног, Његовим именом или неком од Његових особина.
9. Ел-Хаттаби је рекао: „Чини се да је разлог забране заклињања еманетом то што је наређено да се заклињемо Богом и Његовим особинама, а еманет није једна од Његових особина. То је, у ствари, наредба од Бога и једна од обавеза, па је заклињање еманетом забрањено због тога што би то изједначило еманет са Божијим именима и особинама.“