عَن عبدِ اللهِ بن خُبَيب رضي الله عنه أنه قال:
خَرَجْنَا فِي لَيْلَةٍ مَطِيرَةٍ وَظُلْمَةٍ شَدِيدَةٍ، نَطْلُبُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ؛ يُصَلِّي لَنَا، قَالَ: فَأَدْرَكْتُهُ، فَقَالَ: «قُلْ»، فَلَمْ أَقُلْ شَيْئًا، ثُمَّ قَالَ: «قُلْ»، فَلَمْ أَقُلْ شَيْئًا، قَالَ: «قُلْ»، فَقُلْتُ: مَا أَقُولُ؟ قَالَ: «{قُلْ هُوَ اللهُ أَحَدٌ} وَالْمُعَوِّذَتَيْنِ حِينَ تُمْسِي وَتُصْبِحُ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، تَكْفِيكَ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ».
المزيد
Од Абдуллаха бин Хубејба, Аллах био задовољан њим, се преноси да је рекао:
"Изашли смо једне кишовите и мрачне ноћи тражити Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да нам клања, па кад га сустигох он ми рече: ‘Реци’, а ја не рекох ништа. Поново ми рече: ‘Реци.’ А ја опет не рекох ништа. Опет ми рече: ‘Реци.’ Ја тада рекох: ‘О Аллахов Посланиче, а шта да кажем?’ Рече: ‘Реци: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни по три пута када омркнеш и када осванеш, заштитиће те од свега.’“
