"Ко навече проучи последња два ајета суре ел-Бекаре, биће му довољна (за ту ноћ).“ "Сејјидул истигфар* је да кажеш: ‘Аллахумме Енте Рабби, ла илахе илла Енте, халактени, ве ене 'абдуке, ве ене ‘ала ‘ахдике ве ва’дике местета’ту, е’узу бике мин шерри ма сана’ту, ебу’у леке би ни’метике 'алејје, ве ебу’у леке би зенби, фагфир ли фе иннеху ла јагфиру-з-зунубе илла Енте. (Аллаху мој, Ти си мој Господар, нема истинског бога осим Тебе, Ти си ме створио и ја сам Твој роб, испуњавам завет Теби и радим на заслуживању Твог обећања колико могу, Теби се утичем од зла које сам урадио, признајем Твоје благодати према мени, и Теби признајем свој грех, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе!)’“ Посланик је затим додао: "Ко каже овај истигфар (дову) ујутро, чврсто верујући у његове речи, те умре тог дана пре него омркне, он је од становника Раја, а ко га каже у току ноћи чврсто убеђен у те речи и умре пре него сване па и он је од становника Раја.“ "Изашли смо једне кишовите и мрачне ноћи тражити Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да нам клања, па кад га сустигох он ми рече: ‘Реци’, а ја не рекох ништа. Поново ми рече: ‘Реци.’ А ја опет не рекох ништа. Опет ми рече: ‘Реци.’ Ја тада рекох: ‘О Аллахов Посланиче, а шта да кажем?’ Рече: @‘Реци: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни по три пута када омркнеш и када осванеш, заштитиће те од свега.’“