حديث: Рекао је: ‘Јеси ли још увек у стању у којем сам те оставио?’ Она је одговорила: ‘Да.’ Тада је Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, рекао: ‘Заиста сам након тебе изговорио четири речи, три пута. Када би се оне измериле са оним што си ти изговорила од јутрос, надмашиле би их у тежини

عَنْ جُوَيْرِيَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها:
أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَرَجَ مِنْ عِنْدِهَا بُكْرَةً حِينَ صَلَّى الصُّبْحَ، وَهِيَ فِي مَسْجِدِهَا، ثُمَّ رَجَعَ بَعْدَ أَنْ أَضْحَى، وَهِيَ جَالِسَةٌ، فَقَالَ: «مَا زِلْتِ عَلَى الْحَالِ الَّتِي فَارَقْتُكِ عَلَيْهَا؟» قَالَتْ: نَعَمْ، قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَقَدْ قُلْتُ بَعْدَكِ أَرْبَعَ كَلِمَاتٍ، ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، لَوْ وُزِنَتْ بِمَا قُلْتِ مُنْذُ الْيَوْمِ لَوَزَنَتْهُنَّ: سُبْحَانَ اللهِ وَبِحَمْدِهِ، عَدَدَ خَلْقِهِ وَرِضَا نَفْسِهِ وَزِنَةَ عَرْشِهِ وَمِدَادَ كَلِمَاتِهِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2726]

Од Џувејрије, мајке верника, нека је Бог задовољан њоме:
„Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, је изашао од ње рано ујутру након што је клањао сабах (јутарњу молитву), а она је била у својој просторији за молитву. Потом се вратио касније, а она је још увек била у истом положају. Рекао је: ‘Јеси ли још увек у стању у којем сам те оставио?’ Она је одговорила: ‘Да.’ Тада је Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, рекао: ‘Заиста сам након тебе изговорио четири речи, три пута. Када би се оне измериле са оним што си ти изговорила од јутрос, надмашиле би их у тежини: ‘Субханаллахи ве би-хамдихи, адеде халкихи, ве рида нефсихи, ве зинете аршихи, ве мидаде калиматихи.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2726]

الشرح

Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, изашао је од своје супруге, мајке верника Џувејрије, нека је Бог задовољан њоме, рано ујутру након што је клањао сабах, а она је седела на свом месту за молитву. Потом се вратио касније, а она је још увек била на истом месту. Рекао је: „Јеси ли још увек у стању у којем сам те оставио?“ Она је одговорила: „Да.“ Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, рече: „Изговорио сам након тебе четири речи и поновио их три пута. Када би се по награди упоредиле са свим оним што си ти изговорила све време док седиш, надмашиле би их“: (Субханаллах) – Слава Богу, и Он је чист од свих недостатака. (ве би-хамдихи) – Хвала Му, јер Њему припада лепа хвала. (адеде халкихи) – Бројем Његових створења, која само Бог може побројати. (ве рида нефсихи) – У мери која Га задовољава према онима с којима је Он задовољан, а то је нешто што је недокучиво. (ве зинете аршихи) – Тежином Његовог Престола, који је највеће и најтежије од свих створења. (ве мидаде калиматихи) – Количином Његових речи, а Божије речи су неограничене и не пресушују. Ово обухвата и укључује све три категорије, јер Божије речи немају границу нити крај у својој мери, опису или броју. Међутим, намерено је да се истакне претераност у количини, јер се прво спомиње оно што броји велики број, попут броја створења, а затим се уздиже на нешто узвишеније, изражено као задовољство Његове душе, па тежина највећег створења, престола. Прва је за број и количину, друга за особину и квалитет, а трећа за величину и тежину.

من فوائد الحديث

1. Опис вредности ових речи и подстицање на њихово изговарање.
2. Зикр има различите степене, па је неки бољи од других.
3. Имам Невеви је рекао о речима (Субханаллахи ве би-хамдихи мидаде калиматихи): „Намера је изразити претерану количину, јер је прво споменуо оно што обухвата велики број, попут броја створења, затим тежину престола, па је уздигао на нешто још узвишеније и изразио то овим, што значи оно што се не може избројати, као што је и само неизмерно.“
4. Ибн ел-Кајјим је рекао: „Оно што постоји у срцу онога ко изговара: ‘Субханаллахи ве би-хамдихи, адеде халкихи…’ до краја, у виду његове спознаје, узвишавања и величања Бога у том обиму наведеног броја, веће је од онога што постоји у срцу онога ко само каже: ‘Субханаллах’.“
5. Упућивање на сажете изреке које садрже мало речи, а за које се даје велика награда.