حديث: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је подучио хутбетул-хаџе

عن عبد الله بن مسعود رضي الله عنه قال:
عَلَّمَنَا رَسُوْلُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خُطْبَةَ الحَاجَةِ: إِنَّ الحَمْدَ للهِ، نَسْتَعِيْنُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَنَعُوْذُ بِهِ مِنْ شُرُوْرِ أَنْفُسِنَا، مَنْ يَهْدِ اللهُ فَلَا مُضِلَّ لَهُ، وَمَنْ يُضْلِلْ فَلَا هَادِيَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا الله، وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُوْلُهُ، {يَا أَيُّهَا النَّاسُ اتَّقُوا رَبَّكُمُ الَّذِي خَلَقَكُمْ مِنْ نَفْسٍ وَاحِدَةٍ وَخَلَقَ مِنْهَا زَوْجَهَا وَبَثَّ مِنْهُمَا رِجَالًا كَثِيرًا وَنِسَاءً وَاتَّقُوا اللَّهَ الَّذِي تَسَاءَلُونَ بِهِ والأرحام إن الله كان عليكم رقيبا} [النساء: 1]، {يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اتَّقُوا اللَّهَ حَقَّ تُقَاتِهِ وَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنْتُمْ مُسْلِمُونَ} [آل عمران: 102]، {يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اتَّقُوا اللَّهَ وَقُولُوا قَوْلًا سَدِيدًا (70) يُصْلِحْ لَكُمْ أَعْمَالَكُمْ وَيَغْفِرْ لَكُمْ ذُنُوبَكُمْ وَمَنْ يُطِعِ اللَّهَ وَرَسُولَهُ فَقَدْ فَازَ فَوْزًا عَظِيمًا} [الأحزاب:70 - 71].
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه والنسائي وأحمد] - [سنن أبي داود: 2118]

Абдуллах бин Мес'уд, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је подучио хутбетул-хаџе: "Сва хвала припада Аллаху, од Њега помоћ и опрост тражимо. Утичемо Му се од зала наших душа. Кога Он упути нико га у заблуду не може одвести, а кога Он у заблуду одведе, нико га на прави пут не може упутити. Сведочим да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и Посланик.“ "О људи, бојте се Господара свога, Који вас је створио од једне особе, од које је њен пар створио, а од њих двоје многе мушкарце и жене расејао. Бојте се Аллаха, чијим именом једни друге молите, и чувајте родбинске везе. Аллах вас, заиста, над вама бди.“ (Ен-Нисā', 1.) "О ви који верујете, бојте се Аллаха истинском богобојазношћу и нипошто не умирите осим као муслимани!“ (Āлу Имран, 102.) "О ви који верујете, бојте се Аллаха и говорите само истину, Он ће вас за ваша добра дела наградити и грехе вам опростити! А онај ко се Аллаху и Посланику Његову буде покоравао - постићи ће велики успех.“ (Ел-Ахзаб, 70-71.)“
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه والنسائي وأحمد]

الشرح

Ибн Мес'уд нас обавештава да их је Аллахов Посланик подучио хутбетул-хаџе, а она се изговара приликом отпочињања говора као на пример приликом склапања брачног уговора, приликом џуманске хутбе (проповед петком) и тако даље. Ова хутба садржи величанствена значења. Наиме, она указује да Узвишени Аллах заслужује да Му се припишу све врсте похвале, те се у њој од Њега тражи помоћ и опрост и ни од кога другог. Осим тога, у њој се само Њему утиче од свих зала.
Након тога, Посланик нас је обавестио да је упута у Аллаховим рукама. Кога Он упути нико га у заблуду не може одвести, а кога Он у заблуду одведе нико га не може упутити.
Потом, говори нам се о сведочењу да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и Посланик.
На крају, ова хутба завршава се ајетима у којима нам се наређује богобојазност, која се огледа у чињењу оног што нам се наређује и остављању оног што нам се забрањује ради постизања гледања у Аллахово лице. Ко буде тако поступао, имаће као награду исправност добрих дела и говора, биће му опроштени греси, имаће (духовно) леп живот на овом, и ући ће у Рај на оном свету.