حديث: ‘Која год жена се уда без дозволе својих старатеља, њен брак је неважећи’ – ово је поновио три пута – ‘Ако је муж са њом имао однос, њен мехр (венчани дар) припада њој због онога што је од ње добио. Ако дође до спора, владар је старатељ онога ко нема старатеља.’“

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِي اللهُ عنْها قَالَتْ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«أَيُّمَا امْرَأَةٍ نَكَحَتْ بِغَيْرِ إِذْنِ مَوَالِيهَا، فَنِكَاحُهَا بَاطِلٌ -ثَلَاثَ مَرَّاتٍ- فَإِنْ دَخَلَ بِهَا فَالْمَهْرُ لَهَا بِمَا أَصَابَ مِنْهَا، فَإِنْ تَشَاجَرُوا فَالسُّلْطَانُ وَلِيُّ مَنْ لَا وَلِيَّ لَهُ».
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود: 2083]

Од Аише, мајке верника, нека је Аллах задовољан њоме, се преноси да је рекла: „Посланик, алејхисселам, је казао:
‘Која год жена се уда без дозволе својих старатеља, њен брак је неважећи’ – ово је поновио три пута – ‘Ако је муж са њом имао однос, њен мехр (венчани дар) припада њој због онога што је од ње добио. Ако дође до спора, владар је старатељ онога ко нема старатеља.’“
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود - 2083]

الشرح

Посланик, алејхисселам, упозорио је да жена не сме сама себе удати без дозволе својих старатеља, и да је такав брак неважећи. Ово је нагласио три пута, као да брак није ни постојао.
Ако је човек ступио у брак са женом без дозволе њеног старатеља и имао са њом однос, мехр припада жени због односа који је имао са њом.
Ако старатељи уђу у спор око права удаје своје штићенице — а сви имају једнаке рангове у том погледу — онда право припада ономе ко је први преузео тај корак, под условом да је то у њеном најбољем интересу. Ако старатељ одбије да је уда, он се сматра као да више није старатељ, и тада владар или његов представник, попут судија, постаје њен старатељ. Међутим, ако је њен старатељ присутан и испуњава своју дужност, владар нема право на старатељство.

من فوائد الحديث

1. Услов за исправност брака је присуство старатеља (велија), и пренесено је од Ибн ел-Мунзира да нема познатог неслагања међу асхабима по овом питању.
2. У случају неважећег брака, жена има право на мехр као накнаду за однос који је мушкарац имао са њом.
3. Владар је старатељ за жену која нема старатеља, било зато што уопште нема старатеља или зато што старатељ одбија да је уда.
4. Владар се сматра старатељем оних који немају старатеља, у случају његовог одсуства или немогућности да обавља ту дужност, на његово место долази судија, који је његов заступник у овим питањима.
5. Старатељство о удаји жене не значи да она нема право у овом процесу. Напротив, она има своја права и старатељ не сме да је уда без њеног пристанка.
6. Услови за исправан брак су:
7. 1. Прецизирање сваког од супружника, било то показивањем на њега, именовањем или описивањем.
8. 2. Међусобни пристанак оба супружника.
9. 3. Да уговор о браку склопи женин старатељ.
10. 4. Присуство сведока приликом склапања брака.
11. Услови које старатељ мора испуњавати за склапање брака су:
12. 1. Разум (да буде ментално способан).
13. 2. Да буде мушкарац.
14. 3. Пунолетство, које се остварује са 15 година или са знаковима полне зрелости.
15. 4. Јединство вере: неверник не може бити старатељ муслиману или муслиманки, као што ни муслиман не може бити старатељ невернику или неверници.
16. 5. Праведност која искључује чињење великих греха, а минимум је да старатељ брине о интересима особе коју удаје.
17. 6. Да старатељ буде одговоран и нерасипник, што значи да има способност да препозна ко је прикладан супружник и шта су интереси брака.
18. Што се тиче редоследа старатеља у удаји жене, шеријатски правници су га прецизно дефинисали. Није дозвољено прескочити најближег старатеља осим у случају његовог одсуства или ако не испуњава услове. Старатељ жене је,
19. 1. њен отац,
20. 2. његов онај којег је опоручио да је уда након његове смрти,
21. 3. очев отац,
22. 4. њен син,
23. 5. његови потомци (уколико их има),
24. 6. њен брат по оцу и мајци,
25. 7. брат по оцу,
26. 8. синови рођеног брата или брата по оцу,
27. 9. њен рођени стриц (очев брат по обе линије),
28. 10. стриц по оцу (тј. онај са ким њен отац има само заједничког оца),
29. 11. њихови синови, и тако редом по блискости у сродству.
30. Ако нема старатеља, или ако они не испуњавају услове, онда је старатељ муслимански владар или онај кога он постави као надлежног за то, попут судије.