حديث: „Они који често проклињу неће бити сведоци нити заступници (шефаџије) на Судњем дану.“

عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ رضي الله عنه: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«إِنَّ اللَّعَّانِينَ لَا يَكُونُونَ شُهَدَاءَ وَلَا شُفَعَاءَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2598]

Ебуд-Дерда, радијаллаху анху, преноси да је чуо Аллаховог Посланика, алејхисселам, како каже:
„Они који често проклињу неће бити сведоци нити заступници (шефаџије) на Судњем дану.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2598]

الشرح

Посланик, алејхисселам, обавестио је да онај ко често проклиње оне који то не заслужују, заслужује две казне: Прва: Неће бити сведок на Судњем дану за народе, сведочећи да су им њихови посланици пренели поруке. Такође, његово сведочење се не прихвата на овом свету због његове грешности, нити ће бити награђен шехидском смрћу – убиством на Аллаховом путу. Друга: Он неће имати прилику да заступа друге на Судњем дану, као што ће верници заступати своју браћу која су заслужила ватру.

من فوائد الحديث

1. Забрањено је проклињање, а често проклињање спада у велике грехе.
2. Казна у хадису односи се на онога ко често проклиње, а не на онога ко то учини једном или слично. Ово такође изузима дозвољено проклињање, које је потврђено шеријатом, као што је проклињање одређених група са осуђујућим карактеристикама, без именовања појединаца. На пример: „Аллах је проклео јевреје и хришћане“, „Нека је Аллахово проклетство на неправеднике“, „Нека је Аллахово проклетство на оне који праве слике“, „Нека је Аллахово проклетство на онога ко чини дело народа Лута“, „Нека је Аллахово проклетство на онога ко приноси жртву неком другом мимо Аллаха“, „Нека је Аллахово проклетство на мушкарце који опонашају жене и на жене које опонашају мушкарце“, и слично.
3. Потврда заступништва верника на Судњем дану.