حديث: „Пример онога ко спомиње свога Господара и онога ко Га не спомиње је као пример живог и мртвог.“

عَنْ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَثَلُ الَّذِي يَذْكُرُ رَبَّهُ وَالَّذِي لاَ يَذْكُرُ رَبَّهُ، مَثَلُ الحَيِّ وَالمَيِّتِ»، ولفظ مسلم: «مَثَلُ الْبَيْتِ الَّذِي يُذْكَرُ اللهُ فِيهِ، وَالْبَيْتِ الَّذِي لَا يُذْكَرُ اللهُ فِيهِ، مَثَلُ الْحَيِّ وَالْمَيِّتِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6407]

Од Ебу Мусаа, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао:
„Пример онога ко спомиње свога Господара и онога ко Га не спомиње је као пример живог и мртвог.“ А у верзији коју бележи Муслим стоји: „Пример куће у којој се спомиње Аллах и куће у којој се Аллах не спомиње је као пример живог и мртвог.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6407]

الشرح

Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, објаснио је разлику између онога ко спомиње Аллаха и онога ко Га не спомиње, истичући да је та разлика као она између живог и мртвог у њиховој користи и изгледу. Онај ко спомиње свога Господара је попут живог човека, чији је спољашњи изглед украшен светлошћу живота, а његова унутрашњост обасјана светлом знања и спознаје, доносећи корист. Док је онај ко не спомиње Аллаха попут мртвог човека, чији је спољашњи изглед празан, а унутрашњост празна, без икакве користи.
Такође, кућа се сматра „живом“ ако њени становници спомињу Аллаха, у противном је то „мртва“ кућа, јер су њени становници у стању неактивности и немара према спомињању Аллаха. Када се користе изрази „жива“ и „мртва“ у опису куће, то се односи на њене становнике.

من فوائد الحديث

1. Подстицање на спомињање Аллаха и упозорење на немар према томе.
2. Спомињање Аллаха је живот за душу, као што је душа живот за тело.
3. Једна од пракси Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, била је да наводи примере како би приближио значења.
4. Ен-Невеви је рекао: „Ово упућује на то да је пожељно спомињати Аллаха у кући и да она не би требало да буде лишена спомињања Аллаха (зикра).“
5. Ен-Невеви је такође рекао: „Ово показује да је дуг живот у покорности врлина, чак и ако умрли прелази на боље место, јер живи може наставити да га следи и повећава његове заслуге својим добрим делима.“