عَنْ أَبِي مُسْلِمٍ الْخَوْلَانِيِّ، قَالَ: حَدَّثَنِي الْحَبِيبُ الْأَمِينُ، أَمَّا هُوَ فَحَبِيبٌ إِلَيَّ، وَأَمَّا هُوَ عِنْدِي فَأَمِينٌ، عَوْفُ بْنُ مَالِكٍ الْأَشْجَعِيُّ رضي الله عنه قَالَ:
كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، تِسْعَةً أَوْ ثَمَانِيَةً أَوْ سَبْعَةً، فَقَالَ: «أَلَا تُبَايِعُونَ رَسُولَ اللهِ؟» وَكُنَّا حَدِيثَ عَهْدٍ بِبَيْعَةٍ، فَقُلْنَا: قَدْ بَايَعْنَاكَ يَا رَسُولَ اللهِ، ثُمَّ قَالَ: «أَلَا تُبَايِعُونَ رَسُولَ اللهِ؟» فَقُلْنَا: قَدْ بَايَعْنَاكَ يَا رَسُولَ اللهِ، ثُمَّ قَالَ: «أَلَا تُبَايِعُونَ رَسُولَ اللهِ؟» قَالَ: فَبَسَطْنَا أَيْدِيَنَا وَقُلْنَا: قَدْ بَايَعْنَاكَ يَا رَسُولَ اللهِ، فَعَلَامَ نُبَايِعُكَ؟ قَالَ: «عَلَى أَنْ تَعْبُدُوا اللهَ وَلَا تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا، وَالصَّلَوَاتِ الْخَمْسِ، وَتُطِيعُوا -وَأَسَرَّ كَلِمَةً خَفِيَّةً- وَلَا تَسْأَلُوا النَّاسَ شَيْئًا» فَلَقَدْ رَأَيْتُ بَعْضَ أُولَئِكَ النَّفَرِ يَسْقُطُ سَوْطُ أَحَدِهِمْ، فَمَا يَسْأَلُ أَحَدًا يُنَاوِلُهُ إِيَّاهُ.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 1043]
المزيــد ...
Преноси се од Ебу Муслима ел-Хавланија да је рекао: "Онај кога волим и ко је за мене поверљив, казао ми је нешто. Авф бин Малик ел-Ешџе'и, Аллах био задовољан њиме, ми је рекао:
’Били смо код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, девет, или осам, или седам дана, па нас је упитао: ’Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’ А ми смо му мало пре тога већ дали присегу, па смо му одговорили: ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче.’ Потом нас је поново упитао:’ Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’ ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче’, одговорисмо. ’Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’, поново ће Посланик, а ми му пружисмо руке те казасмо: ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче. На шта још да ти даднемо присегу?’ ’На то да ћете само Аллаха обожавати и да нећете чинити ширк, те да ћете обављати пет молитви, да ћете бити покорни’, затим је тихо нешто изговорио, па наставио: ’и да нећете од људи ништа тражити.’ Видео сам неке од тих људи после када би им спао штап, не би ни од кога затражили да им га дода.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 1043]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном је приликом био са неколико асхаба, па је од њих затражио да му дадну присегу на неколико ствари:
Прва: Да само Аллаху чине ибадет и да Му не чине ширк. Ово подразумева да раде оно што им је Узвишени наредио и да се клоне онога што је забранио.
Друга: Обављање пет обавезних молитви током дана и ноћи.
Трећа: Покорност и послушност владарима муслимана.
Четврта: Шта год да им треба, нека само од Аллаха то траже и никако од људи. Приликом истицања ове ставке, Аллахов Посланик је то изговорио тихим гласом.
Ови су асхаби поступали по реченом. Преносилац овог хадиса је чак нагласио да је видео некога од њих, када би му спао бич (или штап), не би ни од кога затражио помоћ да му га дода, већ би га сам узео.