+ -

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَنْ دَعَا إِلَى هُدًى كَانَ لَهُ مِنَ الْأَجْرِ مِثْلُ أُجُورِ مَنْ تَبِعَهُ، لَا يَنْقُصُ ذَلِكَ مِنْ أُجُورِهِمْ شَيْئًا، وَمَنْ دَعَا إِلَى ضَلَالَةٍ كَانَ عَلَيْهِ مِنَ الْإِثْمِ مِثْلُ آثَامِ مَنْ تَبِعَهُ، لَا يَنْقُصُ ذَلِكَ مِنْ آثَامِهِمْ شَيْئًا».

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2674]
المزيــد ...

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
"Ко позива у добро имаће награду оних који га чине, а то њихову награду неће умањити, а ко позива у зло понеће грех оних који га чине, а то њихове грехе неће умањити.“

[صحيح] - [رواه مسلم]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да онај ко некога упути и подстакне на добро, речју или делима, имаће награду оних који га буду следили у томе. Уз то, њима се награда нимало неће умањити због тога. С друге стране, ко буде другог навратио на зло, речју или делом, имаће грех оних који га у томе буду послушали. Такође, ни њима се неће умањити грех због тога.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Thai بشتو Assamese السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية Malagasy Oromo الأوكرانية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Вредност позивања у упуту, свеједно у малој или великој мери. Онај који позива имаће награду онога ко ради добро јер је, заиста, огромна Аллахова благодат и доброчинство према робовима.
  2. Опасност позивања у заблуду, свеједно у малој или великој мери. У складу с тим, позивач ће сносити грех починиоца.
  3. Награда или казна ће бити онаква какво је дело. У складу с тим, ко позива у добро, имаће награду као и починилац тог добра, а онај ко позива у зло, имаће казну као и његов починилац.
  4. Муслиман се мора чувати тога да другима буде пример у злу или да јавно чини грехе. Имаће грех за свакога ко га у томе буде следио, чак и ако их није дословно подстакао на грех.