عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَقِيتُ إِبْرَاهِيمَ لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِي فَقَالَ: يَا مُحَمَّدُ، أَقْرِئْ أُمَّتَكَ مِنِّي السَّلاَمَ، وَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ الجَنَّةَ طَيِّبَةُ التُّرْبَةِ عَذْبَةُ الْمَاءِ، وَأَنَّهَا قِيعَانٌ، وَأَنَّ غِرَاسَهَا سُبْحَانَ اللهِ وَالحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ».
[حسن بشواهده] - [رواه الترمذي] - [سنن الترمذي: 3462]
المزيــد ...
Од Абдулах бин Месуд, радијаллаху анху, се пренесува: Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, рекол:
„Го сретнав Ибрахим ноќта кога бев на Исра, а тој рече: ,О Мухамед, поздрави го твојот умет и кажи им дека Џенетот има убава земја, и слатка вода, и дека тој е рамнина, а неговите садници се: Субханаллах (Слава Му на Аллах), Елхамдулиллах (Благодарност на Аллах), Ла илахе иллаллах (Нема божество освен Аллах), Аллаху екбер (Аллах е најголем).‘“
[حسن بشواهده] - [رواه الترمذي] - [سنن الترمذي - 3462]
Пратеникот ни кажува дека се сретнал со Ибрахим, алејхи селам, ноќта на Исра и Мираџ, и тој му рекол: „О, Мухамеде, пренеси му на твојот умет селам од мене, и научи ги дека Џенетот има добра почва, свежа вода без сол во неа, и дека Џенетот е широк и рамен, без дрвја, а тие се садат со убави зборови, кои ќе останат засекогаш: Субханаллах, елхамдулиллах, ла илахе иллаллах и Аллаху екбер (Фала му на Аллах, нека е славен Аллах, нема божество освен Аллах, Аллах е најголем), секогаш кога муслиманот ќе ги каже и ќе ги повтори, ќе му се засади садница во Џенетот.“