حديث: „Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од онога који је директно чуо.“

عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ مَسْعُودٍ رضي الله عنه قَالَ: سَمِعْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«نَضَّرَ اللَّهُ امْرَأً سَمِعَ مِنَّا شَيْئًا فَبَلَّغَهُ كَمَا سَمِعَ، فَرُبَّ مُبَلِّغٍ أَوْعَى مِنْ سَامِعٍ».
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن الترمذي: 2657]

Од Абдуллаха ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Чуо сам Посланика, нека су благослов и мир на њега, како каже:
„Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од онога који је директно чуо.“
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن الترمذي - 2657]

الشرح

Посланик, алејхисселам, упутио је дову да Аллах подари лепоту, радост и углед на дуњалуку, и да уведе у рајске лепоте, његову благодат и сјај на ахирету – онога ко чује његов хадис, научи га напамет и пренесе га другима. Можда ће онај коме се пренесе хадис имати дубље разумевање и способност закључивања од онога ко га преноси, па тако први може бити стручнији у памћењу и преношењу, док други може бити бољи у разумевању и извлачењу прописа.

من فوائد الحديث

1. Подстицање на очување Посланиковог, алејхисселам, суннета и његово преношење људима.
2. Објашњење вредности познаваоца хадиса и почасти тражења знања о хадисима.
3. Врлина учених људи, који су стручњаци у извођењу закључака и дубоком разумевању вере.
4. Врлина асхаба, нека је Аллахово задовољство на њих, јер су они ти који су слушали хадисе Аллаховог Посланика, алејхисселам, и пренели их нама.
5. Ел-Мунави је рекао: „Овим је појаснио да преносилац хадиса није условљен да буде феких (правник), већ му је услов памћење, док је на фекиху да се посвети разумевању и размишљању.“
6. Ибн Ујејна је рекао: „Нема никога ко тражи хадис, а да се на његовом лицу не појави сјај због тог хадиса.“
7. Чување хадиса код хадиских учењака подељено је на два типа: памћење и записивање. Оба типа обухваћена су довом у хадису.
8. Разумевања људи су различита, па може бити да је онај коме је хадис пренет способнији да га схвати од онога ко га је чуо, и може се десити да неко носи знање о фикху, али није феких (стручњак у фикху).