عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ رضي الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَامَ بَعْدَ أَنْ رَجَمَ الْأَسْلَمِيَّ فَقَالَ:
«اجْتَنِبُوا ‌هَذِهِ ‌الْقَاذُورَةَ الَّتِي نَهَى اللَّهُ عَنْهَا فَمَنْ أَلَمَّ فَلْيَسْتَتِرْ بِسِتْرِ اللَّهِ وَلْيُتُبْ إِلَى اللَّهِ، فَإِنَّهُ مَنْ يُبْدِ لْنَا صَفْحَتَهُ نُقِمْ عَلَيْهِ كِتَابَ اللَّهِ عز وجل».

[صحيح] - [رواه الحاكم والبيهقي] - [المستدرك على الصحيحين: 7615]
المزيــد ...

Од Абдуллаха ибн Омера, нека је Бог задовољан њима, преноси се да је Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов, након што је извршио казну над човеком из племена Еслам, рекао:
„Клоните се ових срамотних дела која је Бог забранио. А ко их ипак почини, нека се сакрије покровом Божијим и нека се покаје Богу. Јер ко нам открије свој преступ, ми ћемо према њему применити Божији закон.“

[صحيح] - [رواه الحاكم والبيهقي] - [المستدرك على الصحيحين - 7615]

الشرح

Ибн Омер, нека је Бог задовољан њиме и његовим оцем, пренео је да је Посланик, нека су на њега мир и благослов, након што је извршена казна над Ма'изом ибн Маликом ел-Есламијем, због греха прељубе, одржао говор и рекао: „Клоните се ових срамотних дела, нечистота и одвратних грехова које је Бог забранио. Ко их почини, обавезан је на две ствари: Прва обавеза: Да се сакрије и чува своју грешку, као што га је Бог сакрио, и да не открива свој грех другима. Друга обавеза: Да пожури са покајањем Богу и не устрајава у греху. А ако неко открије свој грех и он постане познат, извршићемо над њим казну прописану у Божијој књизи за тај грех.“

من فوائد الحديث

  1. Подстицање грешника да сакрије свој грех и покаје се и да остане грех између њега и његовог Господара.
  2. Када казна за преступ постане позната владару или надлежном органу, неопходно је извршити прописану казну.
  3. Обавеза је клонити се грехова и искрено се покајати за њих.
عرض الترجمات
اللغة: الإنجليزية الأوردية Spanish المزيد (52)