حديث: „Бој се Аллаха где год да си, и након лошег дела, уради добро дело које ће га избрисати, и опходи се према људима лепим понашањем.“

‌عَنْ ‌أَبِي ‌ذَرٍّ، ‌جُنْدُبِ ‌بْنِ ‌جُنَادَةَ، ‌وَأَبِي ‌عَبْدِ ‌الرَّحْمَنِ، ‌مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«اتَّقِ اللَّهَ حَيْثُمَا كُنْت، وَأَتْبِعْ السَّيِّئَةَ الْحَسَنَةَ تَمْحُهَا، وَخَالِقْ النَّاسَ بِخُلُقٍ حَسَنٍ».
[قال الترمذي: حديث حسن] - [رواه الترمذي] - [الأربعون النووية: 18]

Од Ебу Зерра Џундуба бин Џунаде и Ебу Абдуррахмана Му'аза бин Џебела, нека је Аллах задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Бој се Аллаха где год да си, и након лошег дела, уради добро дело које ће га избрисати, и опходи се према људима лепим понашањем.“
[قال الترمذي: حديث حسن] - [رواه الترمذي] - [الأربعون النووية - 18]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наређује три ствари: Прво: Богобојазност, а то подразумева да човек извршава све што је обавезно и да се клони свега што је забрањено, без обзира на место, време или стање — било да је то у тајности или јавно, у благостању или невољи, као и у свим осталим околностима. Друго: Ако учиниш лоше дело (грех), одмах након тога учини неко добро дело, као што је молитва (намаз), милостиња, доброчинство, одржавање родбинских веза, покајање или слично. То ће избрисати учињени грех. Треће: Опходи се према људима лепим понашањем, што подразумева осмех на лицу, благост, нежност, чињење добрих дела и уздржавање од наношења било какве штете.

من فوائد الحديث

1. Благодат Узвишеног Аллаха према Својим робовима (људима) огледа се у Његовој милости, опраштању греха и прелажењу преко њихових преступа.
2. Овај хадис обухвата три врсте права:
3. 1. Аллахово право, које се огледа у богобојазности,
4. 2. Право према самом себи, кроз чињење добрих дела након лоших,
5. 3. Права људи, кроз лепо и племенито понашање према њима.
6. Ово је подстицај на чињење добрих дела након лоших. Лепо понашање, иако је део богобојазности, посебно је издвојено како би се нагласио његов значај и потреба да се на њега обрати пажња.