عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«أَلَا أَدُلُّكُمْ عَلَى مَا يَمْحُو اللهُ بِهِ الْخَطَايَا، وَيَرْفَعُ بِهِ الدَّرَجَاتِ؟» قَالُوا بَلَى يَا رَسُولَ اللهِ قَالَ: «إِسْبَاغُ الْوُضُوءِ عَلَى الْمَكَارِهِ، وَكَثْرَةُ الْخُطَا إِلَى الْمَسَاجِدِ، وَانْتِظَارُ الصَّلَاةِ بَعْدَ الصَّلَاةِ، فَذَلِكُمُ الرِّبَاطُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 251]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
"Зар не бисте желели да вас упутим на дело ради којег Аллах брише грехе и подиже ступњеве?“ Они рекоше: "Свакако, Аллахов Посланиче.“ Он рече: "Употпуњавање абдеста у тешким условима, мноштво корака према џамијама и ишчекивање једног намаза након другог. То вам је истинско стражарење на Аллаховом путу.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 251]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упитао је своје асхабе о томе да ли желе сазнати дела која бивају узроком праштања греха и њиховог уклањања из књиге анђела чувара, као и дела која повећавају положај у Џеннету (Рају).
Асхаби су казали да то желе, а он им је рекао:
Прво: Употпуњавање абдеста у тешкоћама, као када је хладно, када је воде мало, када је тело болесно и када је вода врела.
Друго: Пуно корака до џамије, који се често понављају и који бивају због даљине пута.
Треће: Чекање намаза, везивање срца за њега, припрема за намаз, те седење у џамији чекајући намаз у џемату - након што један клања, чека други.
Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио да су ова дела стварно бдење и стражарење на Аллаховом путу, јер она спречавају ђавола да делује на човека, спутавају страсти и удаљавају човека од збуњености и весвеса. У том стању Аллахова војска надјачава ђавољу, а то је највећи џихад. Услед тога, то је на степену бдења на границама где се спутава непријатељ.