Хадис: 'Нема истинског веровања (имана) онај ко није поверљив, и нема праве вере онај ко не поштује постигнути договор.'“

عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: مَا خَطَبَنَا نَبِيُّ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَّا قَالَ:
«لَا إِيمَانَ لِمَنْ لَا أَمَانَةَ لَهُ، وَلَا دِينَ لِمَنْ لَا عَهْدَ لَهُ».
[حسن لغيره] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد: 12383]

Од Енеса ибн Малика, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, алејхисселам, није нам одржао ниједну хутбу, а да није рекао:
'Нема истинског веровања (имана) онај ко није поверљив, и нема праве вере онај ко не поштује постигнути договор.'“
[حسن لغيره] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد - 12383]

Коментар

Енес ибн Малик, радијаллаху анху, пренео је да је ретко када Божији Посланик, алејхисселам, одржао хутбу или упутио савет, а да није споменуо два важна питања: Прво: Вера (иман) није потпуна код онога ко у себи носи издају и проневеру према било коме у погледу његовог иметка, живота или породице. Друго: Веровање није потпуна код онога ко крши завете и споразуме.

Користи хадиса

1. Подстицање на испуњавање поверења и поштовање уговора, јер њихово кршење умањује веровање (иман).
2. Упозорење на издају поверења и кршење уговора, јер су то велики греси.
3. Хадис обухвата чување поверења и завета и уговора како између Бога и Његовог роба, тако и између људи једних према другима.