حديث: „Онај ко буде задовољан да му је Аллах Господар, ислам вера и Мухаммед Посланик, осетиће сласт веровања.“

عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ رضي الله عنه أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، يَقُولُ:
«ذَاقَ طَعْمَ الْإِيمَانِ مَنْ رَضِيَ بِاللهِ رَبًّا، وَبِالْإِسْلَامِ دِينًا، وَبِمُحَمَّدٍ رَسُولًا».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 34]

Од Аббаса бин Абдул-Мутталиба, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао:
„Онај ко буде задовољан да му је Аллах Господар, ислам вера и Мухаммед Посланик, осетиће сласт веровања.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 34]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам казује да ће истински верник наћи смиреност, радост, задовољство и сласт близине са Аллахом ако је задовољан са троје:
1. задовољан је Аллахом као његовим господаром, а то значи да му прса буду шрока у прихватању свега што му Аллах, као његов Господар, прописује и одређује, попут опскрбе и разних стања у којима се нађе у животу, тако да у срцу не осети нимало нелагодности према Аллаховој одредби, и не тражи другог господара мимо Аллаха.
2. задовољан је исламом као вером, a то значи да му прса буду широка за све прихватање свих исламских пропса, и да не тражи било какву веру мимо ислама.
3. задовољан је Мухаммедом, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као послаником. То значи да му прса буду широка спрам свега што нам је доставио Посланик, и да буде задовоњан тиме, без сумње или двоумљења. Тај верник следи само посланичку упуту.

من فوائد الحديث

1. Веровање има своју сласт коју срце може осетити као што се храна и пиће могу осетити укусом.
2. Тело може окусити сласт хране и пића само када је здраво. Исти случај је и са срцем. Када је срце чисто од забрањених страсти, тада оно осећа сласт веровања, а када буде погођено болестима тада га не може осетити. Штавише, тада се оно може осећати пријатним уз оно у чему му је пропаст.
3. Када човек воли нешто и задовољан је тиме, то му лако иде. Радоваће се томе у сваком смислу и то ће му заокупирати срце. Исти такав је и верник у чије срце продре веровање, њему тада покорност његовом Господару постаје лагана, у њој проналази ужитак и не представља му потешкоћу да је обавља.
4. Ибнул-Кајјим је рекао: „Овај хадис нас упућује на важност задовољства Аллаховим господарством и божанственошћу, те задовољства нашим Послаником и важност покорности њему и важност задовољства исламом као вером.“