عَنْ أَبِي أُمَامَةَ الْبَاهِلِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: أَرَأَيْتَ رَجُلًا غَزَا يَلْتَمِسُ الْأَجْرَ وَالذِّكْرَ، مَا لَهُ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا شَيْءَ لَهُ» فَأَعَادَهَا ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، يَقُولُ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا شَيْءَ لَهُ» ثُمَّ قَالَ: «إِنَّ اللَّهَ لَا يَقْبَلُ مِنَ الْعَمَلِ إِلَّا مَا كَانَ لَهُ خَالِصًا، وَابْتُغِيَ بِهِ وَجْهُهُ»
[صحيح] - [رواه النسائي] - [سنن النسائي: 3140]
المزيــد ...
Од Ебу Умаме ел-Бахилија, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао:
„Дошао је неки човек Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је казао: ‘Шта мислиш о човеку који изађе у борбу желећи ратни плен и да га људи по добром спомињу? Шта је са њим?’ ‘Нема ништа од њега’, одговори му Посланик. Човек га је три пута то питао, а Посланик му је на исти начин сва три пута одговорио, те је након тога додао: ‘Узвишени Аллах прима само искрена дела и оно чиме се тражило Његово лице.’“
[صحيح] - - [سنن النسائي - 3140]
Неки човек је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те га је упитао о ономе ко изађе у битку желећи награду од Узвишеног Аллаха, а усто и да буде похваљен међу људима. Да ли му је то исправно? Посланик му је одговорио да никакве награде неће имати због тога што је својој намери да стекне Аллахову награду придружио још нешто. Човек је потом поставио још два пута исто питање, а Посланик му је исто одговорио. Након тога, Посланик му је скренуо пажњу на правило, а то је да Узвишени Аллах прима само она дела која су се искрено ради Њега урадила без икакве друге намере.