عَنْ أَبِي أُمَامَةَ الْبَاهِلِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: أَرَأَيْتَ رَجُلًا غَزَا يَلْتَمِسُ الْأَجْرَ وَالذِّكْرَ، مَا لَهُ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا شَيْءَ لَهُ» فَأَعَادَهَا ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، يَقُولُ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا شَيْءَ لَهُ» ثُمَّ قَالَ: «إِنَّ اللَّهَ لَا يَقْبَلُ مِنَ الْعَمَلِ إِلَّا مَا كَانَ لَهُ خَالِصًا، وَابْتُغِيَ بِهِ وَجْهُهُ»
المزيد
Од Ебу Умаме ел-Бахилија, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао:
„Дошао је неки човек Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је казао: ‘Шта мислиш о човеку који изађе у борбу желећи ратни плен и да га људи по добром спомињу? Шта је са њим?’ ‘Нема ништа од њега’, одговори му Посланик. Човек га је три пута то питао, а Посланик му је на исти начин сва три пута одговорио, те је након тога додао: ‘Узвишени Аллах прима само искрена дела и оно чиме се тражило Његово лице.’“
