عَنْ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«يَا أَبَا الْمُنْذِرِ، أَتَدْرِي أَيُّ آيَةٍ مِنْ كِتَابِ اللهِ مَعَكَ أَعْظَمُ؟» قَالَ: قُلْتُ: اللهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ: «يَا أَبَا الْمُنْذِرِ، أَتَدْرِي أَيُّ آيَةٍ مِنْ كِتَابِ اللهِ مَعَكَ أَعْظَمُ؟» قَالَ: قُلْتُ: {اللهُ لا إِلَهَ إِلا هُوَ الْحَيُّ الْقَيُّومُ} [البقرة: 255]. قَالَ: فَضَرَبَ فِي صَدْرِي، وَقَالَ: «وَاللهِ لِيَهْنِكَ الْعِلْمُ، أَبَا الْمُنْذِرِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 810]
المزيــد ...
Убејј бин Ка'б, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ебул-Мунзире, знаш ли који је ајет у Кур'ану највеличанственији?” ,,Аллах и Његов Посланик најбоље знају“, рекао сам, а Посланик понови: ,,Ебул-Мунзире, знаш ли ти који је ајет из Аллахове Књиге највеличанственији?“ Ја рекох: ,,Аллаху ла илахе илла хувел-хајјул-кајјум…(Ајетул-курсијј).“ Он ме потапша по прсима и рече: ,,Пријатно и срећно ти било знање, Ебул-Мунзире.”
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 810]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је упитао Убејја бин Ка'ба о највеличанственијем ајету у Кур'ану. Оклевао је приликом давања одговора, а потом је казао да је то ајетул-курсијј. Посланик му је честитао на тачно датом одговору, потапшао га је по прсима што указује да је Убејј испуњен знањем и мудрошћу, те је замолио Аллаха да му олакша знање и да га учини разлогом његове среће.