حديث: „Причао нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он је искрени и поверљиви: ‘Заиста, стварање човека бива у утроби његове мајке четрдесет дана

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ:
حَدَّثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ الصَّادِقُ المَصْدُوقُ: «أَنَّ خَلْقَ أَحَدِكُمْ يُجْمَعُ فِي بَطْنِ أُمِّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا وَأَرْبَعِينَ لَيْلَةً، ثُمَّ يَكُونُ عَلَقَةً مِثْلَهُ، ثُمَّ يَكُونُ مُضْغَةً مِثْلَهُ، ثُمَّ يُبْعَثُ إِلَيْهِ المَلَكُ، فَيُؤْذَنُ بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ، فَيَكْتُبُ: رِزْقَهُ وَأَجَلَهُ وَعَمَلَهُ وَشَقِيٌّ أَمْ سَعِيدٌ، ثُمَّ يَنْفُخُ فِيهِ الرُّوحَ، فَإِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ الجَنَّةِ حَتَّى لاَ يَكُونُ بَيْنَهَا وَبَيْنَهُ إِلَّا ذِرَاعٌ، فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الكِتَابُ، فَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ فَيَدْخُلُ النَّارَ، وَإِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَعْمَلُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى مَا يَكُونُ بَيْنَهَا وَبَيْنَهُ إِلَّا ذِرَاعٌ، فَيَسْبِقُ عَلَيْهِ الكِتَابُ، فَيَعْمَلُ عَمَلَ أَهْلِ الجَنَّةِ فَيَدْخُلُهَا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 7454]

Абдуллах бин Мес'уд, Аллах био задовољан њиме, је казао:
„Причао нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он је искрени и поверљиви: ‘Заиста, стварање човека бива у утроби његове мајке четрдесет дана, затим тако бива заквачак (ар. алека), затим тако бива груда која изгледа као сажвакано месо (ар. мудга), а затим Узвишени Аллах пошаље анђела, па му удахне душу; и том анђелу нареди да запише четири ствари: опскрбу, дужину живота, какво ће му дело бити и да ли ће бити срећан или несрећан. Тако ми Аллаха, осим кога нема истинског Бога, неко чини оно што води ка Џеннету (Рају) тако да између њега и Џеннета остане још само један лакат, па га претекне оно што му је записано, и он почне радити дела која воде у Џехеннем (Пакао), те уђе у њега; други, опет, чини оно што води у Џехеннем (Пакао) тако да између њега и Џехеннема остане још само један лакат, па га претекне оно што му је записано те он почне радити дела која воде у Џеннет, те уђе у њега‘.”
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 7454]

الشرح

Ибн Мес'уд нам казује: ,,Причао нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он је искрен у говору и његову искреност је Узвишени Аллах потврдио. Стварање човека бива у утроби мајке његове тако да када мушка сперма уђе у матерницу, она у њој борави четрдесет дана у тој форми. Затим ће се трансформисати у заквачак следећих четрдесет дана. Затим ће у трећих четрдесет дана бити у облику месног угрушка, величине једног залогаја. После свега тога, Узвишени Аллах шаље мелека који ће у то биће удахнути душу. Тада се мелеку (анђелу) наређује да запише четири ствари које се тичу тог новоствореног бића:
1. опскрбу која обухвата све благодати које ће тај човек користити у свом животу. 2. Смртни час, то јесте колико ће живети на овом свету. 3. Какво ће му дело бити, и 4. да ли ће бити срећан или несрећан. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, потом се заклео Аллахом да ће бити људи који ће радити дела становника Џеннета кроз призму онога што је људима познато и тако ће бити све док их од Џеннета не буде делио само један лакат. Тада ће га сустићи оно што му је одређено и почеће радити дела становника Џехеннема па ће и завршити у њему. Услов прихватања добрих дела јесте да човек устраје на њима и да се не промени, а то овај није успео постићи. Надаље, имамо људе који ће цели живот радити дела становника Џехеннема све док их од њега не буде делио само један лакат. Тада ће њих сустићи оно што им је одређено па ће почети чинити дела џеннетлија и у њега ће и ући.