عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ عُمَرَ رضي الله عنهما قَالَ: كَانَ مِنْ دُعَاءِ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«اللهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ زَوَالِ نِعْمَتِكَ، وَتَحَوُّلِ عَافِيَتِكَ، وَفُجَاءَةِ نِقْمَتِكَ، وَجَمِيعِ سَخَطِكَ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2739]
المزيــد ...
Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учио ову дову:
„Господару мој, тражим од Тебе заштиту од нестанка Твојих благодати, непостојања Твоје заштите, Твоје изненадне казне и Твоје велике срџбе.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2739]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, утицао се Узвишеном Аллаху од четворо:
Прво: Аллаху мој, утичем Ти се од нестанка Твоје благодати, било да је у вери или овосветским благодатима, и молим Те да устрајем у исламу, и да се удаљим од греха који ће узроковати нестанак благодати.
Друго: И молим Те да се благостање које дајеш не измени, па да постане недаћа. Зато Те молим за трајно благостање и сигурност од свих болова и невоља.
Треће: И молим Те да ме спасиш од Твоје изненадне казне, недаће и невоље, јер када ова казна наступи изненада, човек нема времена да се покаје и зато је у још већој невољи онај који њоме буде погођен на такав начин.
Четврто: И молим Те да ме сачуваш од сваке Твоје срџбе и свега што је узрокује, јер губитник је онај на кога се Ти расрдиш.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, употребио је израз у множини како би обухватио све разлоге Аллахове срџбе, било да долазе од речи, дела и веровања.