عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ:
مَا صَلَّى النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلاَةً بَعْدَ أَنْ نَزَلَتْ عَلَيْهِ: {إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالفَتْحُ} [النصر: 1] إِلَّا يَقُولُ فِيهَا: «سُبْحَانَكَ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي».
وعَنْها قَالَتْ: كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ فِي رُكُوعِهِ وَسُجُودِهِ: «سُبْحَانَكَ اللهُمَّ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ، اللهُمَّ اغْفِرْ لِي» يَتَأَوَّلُ الْقُرْآنَ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4967]
المزيــد ...
Аиша, мајка верника, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је:
„Након што је објављена сура ‘Када дође помоћ Аллахова и победа’ (Ен-Наср, 1), Аллахов Посланик, алејхисселам, није обавио ниједан намаз, а да није у њему говорио:
Субханекаллахумме раббена
ве би хамдикаллахумме-гфирли -
‘Узвишен си Ти, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’“ Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, такође је рекла: „Аллахов Посланик, мир и благослов на њега, је често говорио на руку'у (Руку' је део молитве (намаза) у исламу када се особа савија напред из стојећег положаја, стављајући руке на колена и говорећи славу и хвалу Аллаху) и у сеџди (пад ничице): ‘Слављен си Ти, Аллаху, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’ На тај начин је примењивао оно што му је објављено у Кур'ану.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4967]
Мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, нас обавештава да је, када је Аллах објавио Суру „Када дође помоћ Аллахова и победа“ (Ен-Наср, 1), Посланик, мир и благослов на њега, применио Кур'ан и пожурио да испуни Аллахову наредбу у Његовим речима: „Слави са хвалом Господара свога и тражи опрост од Њега.“ Посланик је често говорио на рук'у и сеџди током молитве: „Субханек“ – славимо Те и Ти си чист од сваког недостатка, од свега што Теби не приличи, „Аллахумме Раббена ве би хамдик“ – Ти си достојан сваке похвале због савршенства Твог бића, својстава и дела, „Аллахуммагфирли“ – опрости ми, избриши моје грехе и пређи преко њих.