حديث: „Ко каже, када чује позив на молитву: ‘Аллаху, Господару овог потпуног позива и предстојеће молитве, дај Мухаммеду узвишено место и врлину и подигни га на похваљени положај који си му обећао’, заслужиће моје заступништво на Судњем дану.“

عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رضي الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَنْ قَالَ حِينَ يَسْمَعُ النِّدَاءَ: اللَّهُمَّ رَبَّ هَذِهِ الدَّعْوَةِ التَّامَّةِ، وَالصَّلاَةِ القَائِمَةِ، آتِ مُحَمَّدًا الوَسِيلَةَ وَالفَضِيلَةَ، وَابْعَثْهُ مَقَامًا مَحْمُودًا الَّذِي وَعَدْتَهُ، حَلَّتْ لَهُ شَفَاعَتِي يَوْمَ القِيَامَةِ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 614]

Од Џабира бин Абдулаха, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао:
„Ко каже, када чује позив на молитву: ‘Аллаху, Господару овог потпуног позива и предстојеће молитве, дај Мухаммеду узвишено место и врлину и подигни га на похваљени положај који си му обећао’, заслужиће моје заступништво на Судњем дану.“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 614]

الشرح

Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, објашњава да онај ко изговори, након што чује мујезина (по завршетку езанског позива):
„Аллаху, Господару овог позива" - односно речи езана којим се позива на обожавање Аллаха и молитву, "потпуног" — што означава потпуни позив у монотеизам и посланство, "и предстојеће молитве" - која ће бити обављена. "подари" - дај Мухаммеду узвишен положај у Рају који припада само њему, нека су на њега мир и благослов Божији, "и врлину" — положај изнад свих створења. "и постави га на похваљен положај" - који заслужује похвалу, што је велико заузимање за људе на Судњем дану, "који си му обећао" - у својим речима: ‘Можда ће те Господар твој уздићи на похваљено место’, што припада њему, нека су на њега мир и благослов.“
Онај ко изговори ову молитву (дову) заслужиће и обезбедиће себи да се за њега заузима Посланик на Судњем дану, нека су на њега мир и благослов.

من فوائد الحديث

1. Ова дова је прописана да се проучи након понављања речи мујезина, а ко није чуо езан, не треба је изговарати.
2. Посебна врлина Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, огледа се у томе што му је дато посредништво (ел-весила), похваљени положај и велико заговарање за људе на Судњем дану у пресуђивању међу створењима.
3. Овај хадис је доказ да ће се Аллахов Посланик заузимати за људе, јер каже: „Заслужиће моје заступништво на Судњем дану.“
4. Његово заговарање биће:
5. - за оне који су починили велике грехе из његовог уммета, да не уђу у ватру,
6. - или за оне који су већ ушли да изађу из Ватре,
7. - или да добри уђу у Рај без полагања рачуна,
8. - или за подизање степена оних који су већ у Рају.
9. Ет-Тиби је у коментару хадиса рекао: „Од почетка езана до речи ‘Мухаммед је Аллахов Посланик’ представља ед-да'ветут-тамме/потпуни позив/الدعوة التامة (први део дове: Аллаху, Господару овог потпуног позива...).“
10. Речи „хај'але...“ , односе се на предстојећу вес-салатил-ка'име/и предстојеће молитве (намаза, споменутог у другом делу дове: Аллаху, Господару овог потпуног позива и предстојеће молитве...)“.
11. Могуће је да се под речју ес-салат/молитва мисли на дову, а под речју ел-ка'име оно што је трајно, као у изразу „قام على الشيء“ што значи да је остао доследан у томе.
12. У том случају, речи „вес-салатил-ка'име“ представљају објашњење савршеног позива. Ипак, најочигледније је тумачење да је „молитва“ оно што се спомиње као обавезна молитва (намаз) на коју се тада позива.
13. Ел-Мухеллеб је рекао: „Хадис подстиче на упућивање молбе у временима молитви, јер је то време када је највећа нада да ће молба бити примљена.“