عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضيَ اللهُ عنهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَوْ يَعْلَمُ النَّاسُ مَا فِي النِّدَاءِ وَالصَّفِّ الْأَوَّلِ ثُمَّ لَمْ يَجِدُوا إِلَّا أَنْ يَسْتَهِمُوا عَلَيْهِ لَاسْتَهَمُوا، وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِي التَّهْجِيرِ لَاسْتَبَقُوا إِلَيْهِ، وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِي الْعَتَمَةِ وَالصُّبْحِ لَأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 437]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:
„Када би људи знали каква је награда у позиву на молитву (езану) и у првом саффу (првом реду у џамији иза имама), па не би могли другачије стићи до њега него да бацањем коцке одлучују ко ће имати предност, то би учинили. И када би знали каква је награда у раном одласку на молитву, утркивали би се у томе. И када би знали шта је у ноћној и јутарњој молитви, долазили би на њих, макар и пузећи.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 437]
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, обавестио је да када би људи знали каква је награда, добро и благослов у езану и првом реду, и да немају другог начина да одреде ко има предност осим бацањем коцке, то би и учинили. И када би знали колико је вредно рано отићи на молитву у првом времену, утркивали би се у томе. И када би знали колика је награда за обављање јације и сабах-намаза, долазили би на њих, макар и пузећи на коленима као што дете хода на почетку свог живота.