حديث: „Од лепоте човековог ислама јесте да остави оно што га се не тиче.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مِنْ حُسْنِ إِسْلَامِ المَرْءِ تَرْكُهُ مَا لَا يَعْنِيهِ».
[قال النووي: حديث حسن] - [رواه الترمذي وغيره] - [الأربعون النووية: 12]

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Од лепоте човековог ислама јесте да остави оно што га се не тиче.“
-

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је да се потпуна лепота ислама и потпуност веровања код муслимана огледају у његовом удаљавању од онога што га се не тиче, што га се лично не дотиче или што му није важно, као и од онога што му не користи, било у речима и делима, било у стварима вере или овога света које га се не тичу. Бављење стварима које човека не одређују може га одвратити од онога што га се тиче или га довести до онога чега треба да се клони, јер ће човек на Судњем дану бити одговоран за своја дела.

من فوائد الحديث

1. Људи се разликују по степену у исламу, а он постаје бољи практиковањем појединих дела.
2. Одбацивање празних и сувишних речи и дела доказ је потпуности човековог ислама.
3. Подстицање на бављење оним што човека заиста тиче у пословима вере и овога света. Ако је међу врлинама човековог ислама одбацивање онога што га се не тиче, онда је међу врлинама и бављење оним што га се заиста тиче.
4. Ибн Кајјим, Аллах му се смиловао, рекао је: „Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, сабрао је сву побожност у једној реченици када је рекао: „Међу врлинама човековог ислама је остављање онога што га се не тиче.“
5. Ово обухвата одбацивање онога што га се не тиче у говору, гледању, слушању, деловању, ходању, размишљању и свим видљивим и скривеним покретима. Ово је, дакле, исцрпна реченица која у себи носи целокупну побожност.
6. Ибн Реџеб је рекао: Овај хадис је један од основа лепог васпитања.
7. Подстицање на тражење знања, јер се њиме човек упознаје са оним што га се тиче и оним што га се не тиче.
8. Наређивање добра и забрањивање зла, као и саветовање других, припада стварима које човека директно дотичу, јер је за то обавезан.
9. У опште значење овог хадиса спада избегавање онога што се човека не тиче, а што је забранио Узвишени Аллах или што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, осудио. Такође, спада и оно што човеку није потребно, као што су суштина и природа невидљивог света и одређени недокучиви детаљи космоса и шеријата. Поред тога, запиткивање о ономе што се није догодило или што се врло ретко може догодити такође спада у значење ове забране.