حديث: Нема ни једног муслимана којем наступи прописана молитва па у потпуности узме абдест и обави молитву скрушено, а да му то неће бити откуп за грехе које је претходно починио, уколико не уради велики грех. Цели живот ће му тако бити (ако тако буде радио).“

عَنْ عُثْمَانَ رضي الله عنه قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«مَا مِنَ امْرِئٍ مُسْلِمٍ تَحْضُرُهُ صَلَاةٌ مَكْتُوبَةٌ فَيُحْسِنُ وُضُوءَهَا وَخُشُوعَهَا وَرُكُوعَهَا، إِلَّا كَانَتْ كَفَّارَةً لِمَا قَبْلَهَا مِنَ الذُّنُوبِ، مَا لَمْ يُؤْتِ كَبِيرَةً، وَذَلِكَ الدَّهْرَ كُلَّهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 228]

Од Османа, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао:
"Нема ни једног муслимана којем наступи прописана молитва па у потпуности узме абдест и обави молитву скрушено, а да му то неће бити откуп за грехе које је претходно починио, уколико не уради велики грех. Цели живот ће му тако бити (ако тако буде радио).“
[صحيح] - [رواه مسلم]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да нема нити једног муслимана коме наступи време обавезне молитве, а потом у потпуности узме абдест, те обави молитву скрушено својим срцем и удовима предан Узвишеном Аллаху и свестан Његове величине, затим на беспрекоран начин обави руку', сеџду и остале делове молитве, а да му та молитва неће избрисати мале грехе које је претходно урадио, под условом да се клонио великих. Ова вредност молитве је трајна и важи за сваку молитву коју човек обавља.