+ -

عَنْ سَعْدٍ رضي الله عنها قَالَ:
جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: عَلِّمْنِي كَلَامًا أَقُولُهُ، قَالَ: «قُلْ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ، اللهُ أَكْبَرُ كَبِيرًا، وَالْحَمْدُ لِلَّهِ كَثِيرًا، سُبْحَانَ اللهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ، لَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللهِ الْعَزِيزِ الْحَكِيمِ» قَالَ: فَهَؤُلَاءِ لِرَبِّي، فَمَا لِي؟ قَالَ: «قُلْ: اللهُمَّ اغْفِرْ لِي وَارْحَمْنِي وَاهْدِنِي وَارْزُقْنِي».

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2696]
المزيــد ...

Са'д, Аллах био задовољан њим, је рекао:
да је неки пустињак дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те му је рекао: "Подучи ме нечему што ћу изговарати!“ Посланик му рече: "Изговарај: 'Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху, Аллаху екберу кебира, вел-хамду лиллахи кесира, субханаллахи раббил-'алемин, ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким. (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника. Аллах је највећи, Њега много хвалимо. Узвишен је Аллах, Господар светова. Нема промене нити моћи мимо Аллаха, Силног и Мудрог).“ Пустињак рече: "То је за мог Господара, шта је за мене? Изговарај: Аллахуммаг-фирли вер-хамни вех-дини вер-зукни' (Аллаху, опрости ми, смилуј ми се, упути ме и опскрби ме)“, одговори му Посланик.

[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2696]

الشرح

Један пустињак је затражио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га подучи неком зикру којег ће изговарати. Посланик му рече да говори: "Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника)“, "Аллаху екберу кебира." (Аллах је највећи) то јесте, Аллах је апсолутно највећи, већи од било чега. "Вел-хамду лиллахи кесира." (Њега много хвалимо) Пуно Га хвалимо због апсолутног савршенства Његових својстава и дела, као и због благодати које се не могу побројати. "Субханаллахи раббил-'алемин." (Узвишен је Аллах, Господар светова) Савршен и узвишен је изнад свих мана и недостатака. "Ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким." (Нема промене нити моћи осим вољом Аллаха, Силног и Мудрог) То јесте, нико не може променити било шта из једног у друго стање ако Узвишени то не дозволи и не омогући. Човек рече: "Овај зикр је за мога Господара. Њему се изражава величање, а има ли шта за мене?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је рекао да учи: "Аллахуммаг-фирли (Аллаху, опрости ми)“, тако што ћеш ми грехе прекрити и отклонити, "Вер-хамни (смилуј ми се)“, тако што ћеш ми пружити дуњалучке и ахиретске користи, "Вех-дини (упути ме)“, то јесте, упути ме на најбоља стања и на Прави пут. "Вер-зукни (и опскрби ме).“ То јесте, подари ми халал иметак, здравље и свако добро.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Thai بشتو Assamese السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية Malagasy Oromo Kannada
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. У овом хадису имамо подстицај на спомињање Аллаха речима: "Ла илахе иллаллах“, "Аллаху екбер “, "Ел-хамдулиллах “ и "Субханаллах.“
  2. Похвално је Аллаха спомињати и величати пре упућивања дове.
  3. Човеку је похвално да упућује Аллаху највредније дове. У то првенствено спадају дове које су пренесене, којима се тражи овосветско и оносветско добро. Но, човек ипак може од Аллаха да тражи шта год пожели.
  4. Човек се треба потрудити да научи оно што ће му користити на овом и на оном свету.
  5. Подстицај на тражење опроста, милости и опскрбе. У томе је садржано свако добро.
  6. У овом хадису истиче се саосећање Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, будући да је свој уммет подучавао ономе што му користи.
  7. Милост се спомиње након тражења опроста како би духовно чишћење било целовитије. Опрост од греха значи да се они уклоне и да се човек спаси казне, а милост указује на постизање добра и улазак у Рај. Ово је највећи успех!