حديث: ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها قَالَت:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَتَى الْمَرِيضَ يَدْعُو لَهُ قَالَ: «أَذْهِبِ الْبَاسَ، رَبَّ النَّاسِ، وَاشْفِ أَنْتَ الشَّافِي، لَا شِفَاءَ إِلَّا شِفَاؤُكَ، شِفَاءً لَا يُغَادِرُ سَقَمًا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2191]

Аиша, нека је Бог задовољан њом, казује:Од Аише, мајке верника, нека је Бог задовољан њом, преноси се да је рекла:
„Када би Божији Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, дошао болеснику да се моли за њега, рекао би: ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2191]

الشرح

Када би Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, посетио болесника, молио би се за њега и рекао: Боже, (отклони) и удаљи (болест) и њену тежину, (Господару људи) Ти си њихов Створитељ и Уздржитељ, (и исцели) овог болесника, јер (Ти си) само Ти, слављен и величан, (прави Исцелитељ). (Нема исцељења) које је потпуно (осим Твог исцељења), (излечења) које не оставља (ни трага болести).

من فوائد الحديث

1. Прави Исцелитељ је Бог Узвишени, док су лекар и лек само узроци који не доносе ни корист ни штету осим с Божијим допуштењем.
2. Посета болеснику једно је од права међу муслиманима, а међу члановима породице је најпреча.
3. Подстицање онога ко посећује болесника да за њега упути ову благословену молбу (дову).
4. Од праксе Посланика, саллалллаху алејхи ве селлем, било је лечење шеријатском рукјом помоћу Кур'ана и добрих молби (дова). Када би се разболео, саллалллаху алејхи ве селлем, сам би себи учио рукју, као и онима који су се жалили на болест, било од његове породице или других.
5. Ибн Хаџер је рекао: „Поставља се питање како је могуће молити за оздрављење болесника, с обзиром на то да болест представља откуп за грехе и доноси награду, као што многи хадиси потврђују. Одговор је да је молитва (дова) облик обожавања и не противречи награди и откупу, јер се они остварују већ у почетку болести и стрпљењем у њој. Онај који се моли налази се између две добробити: или ће добити оно што жели, или ће му то бити надокнађено доношењем неке користи или отклањањем штете, а све је то од Божијег добра.“