حديث: ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها قَالَت:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَتَى الْمَرِيضَ يَدْعُو لَهُ قَالَ: «أَذْهِبِ الْبَاسَ، رَبَّ النَّاسِ، وَاشْفِ أَنْتَ الشَّافِي، لَا شِفَاءَ إِلَّا شِفَاؤُكَ، شِفَاءً لَا يُغَادِرُ سَقَمًا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2191]

Аиша, радијаллаху 'анха, казује:
„Када би Аллахов Посланик, алејхисселам, дошао болеснику да се моли за њега, рекао би: Езхибил-бе'с раббен-нас, ве-шфи ентеш-шафи, ла шифа'е илла шифа'ук, шифа'ен ла југадиру секама. ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2191]

الشرح

Када би Посланик, алејхисселам, посетио болесника, молио би се за њега и рекао: Аллаху, отклони и удаљи болест и њену тежину, Господару људи, Ти си њихов Створитељ и Одржаватељ, и исцели овог болесника, јер само Ти, слављен и узвишен, си прави Исцелитељ, нема исцељења које је потпуно осим оног које долази од Тебе, а које не оставља ни трага од болести.

من فوائد الحديث

1. Прави Исцелитељ је Аллах Узвишени, док су лекар и лек овосветски узроци који сами по себи не доносе ни корист ни штету осим с Божијим допуштењем.
2. Посета болеснику једно је од права међу муслиманима, а међу члановима породице је најпреча.
3. Подстицање онога ко посећује болесника да за њега упути ову благословену молбу (дову).
4. Од праксе Посланика, алејхисселам, било је лечење шеријатском рукјом помоћу Кур'ана и добрих молби (дова). Када би се разболео, алејхисселам, сам би себи учио рукју, као и онима који су се жалили на болест, било чланови његове породице или други.
5. Ибн Хаџер је рекао: „Поставља се питање како је могуће молити за оздрављење болесника, с обзиром на то да болест представља откуп за грехе и доноси награду, као што многи хадиси потврђују. Одговор је да је молитва (дова) вид ибадета и не противречи награди и откупу, јер се они остварују већ у почетку болести и стрпљењем у њој. Онај који се моли налази се између две добробити: или ће добити оно што жели, или ће му то бити надокнађено доношењем неке неке друге користи или отклањањем штете, а све је то од Божијег добра.“