عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ كَانَتْ لَهُ مَظْلَمَةٌ لِأَخِيهِ مِنْ عِرْضِهِ أَوْ شَيْءٍ فَلْيَتَحَلَّلْهُ مِنْهُ اليَوْمَ، قَبْلَ أَلا يَكُونَ دِينَارٌ وَلاَ دِرْهَمٌ، إِنْ كَانَ لَهُ عَمَلٌ صَالِحٌ أُخِذَ مِنْهُ بِقَدْرِ مَظْلَمَتِهِ، وَإِلَمْ تَكُنْ لَهُ حَسَنَاتٌ أُخِذَ مِنْ سَيِّئَاتِ صَاحِبِهِ فَحُمِلَ عَلَيْهِ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 2449]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ко је учинио неправду своме брату, било да му је повредио част или му је нешто друго неправедно узео, нека затражи опрост одмах, пре него што наступи Дан када неће користити знато и сребро. Ако буде имао добрих дела, узеће се од њих онолико колико је неправде починио, а ако не буде имао добрих дела, пренеће се на њега греси онога коме је неправду учинио.“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 2449]
Посланик, мир над њим, наредио је свакоме ко је учинио неправду своме брату муслиману, било у вези с угледом, иметком или крвљу, да затражи опрост од онога коме је неправду учинио, док је још на овом свету, пре него што дође Дан суда, дан када неће од помоћи бити динар ни дирхем да се откупи оно што је згрешено. Тога дана ће се надокнађивати кроз добра и лоша дела: ако буде имао добрих дела, узеће се од њих онолико колика је била неправда; ако не буде имао добрих дела, преузеће на себе грехе онога коме је неправду учинио, у мери те неправде.