Хадис: па је рекао: „Горња рука боља је од доње руке

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا:
أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ وَهُوَ عَلَى المِنْبَرِ، وَذَكَرَ الصَّدَقَةَ، وَالتَّعَفُّفَ، وَالمَسْأَلَةَ: «اليَدُ العُلْيَا خَيْرٌ مِنَ اليَدِ السُّفْلَى، فَاليَدُ العُلْيَا: هِيَ المُنْفِقَةُ، وَالسُّفْلَى: هِيَ السَّائِلَةُ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1429]

Од Абдуллаха ибн Омара преноси се:
Да је Посланик, алејхисселам, док је био на минберу говорио о милостињи, суздржаности од просјачењу, па је рекао: „Горња рука боља је од доње руке. Горња рука је она која даје, а доња је она која тражи (и прима).“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1429]

Коментар

Споменуо је Посланик, нека је мир на њега, док је држао хутбу на минберу, милостињу (садаку) и суздржаност од просјачења, а затим је рекао: Рука која даје (тј. она која троши и дарује) боља је и дража Аллаху од руке која тражи и проси.

Користи хадиса

1. Овај хадис истиче врлину дарежљивости и трошења у племените сврхе, а уједно осуђује просјачење.
2. У овом хадису је подстицај на уздржаност од просјачења и тежњу ка самосталности, као и охрабрење ка узвишеним особинама и напуштању ниских и недостојних поступака, јер Аллах воли све што је узвишено и племенито.
3. Руке се по вредности деле на четири нивоа: 1. Најузвишенија је рука која даје (она која дарује и помаже другима). 2. Затим долази рука која се уздржава од узимања (скромна и достојанствена). 3. Потом следи рука која прима, али не моли. 4. Најнижа од свих је рука која проси и тражи.