حديث: „Аллаху, молим Те за упуту, богобојазност, сачуваност (од греха и свега што крњи достојанство) и неовисност.“

عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضيَ اللهُ عنهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ:
«اللهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْهُدَى وَالتُّقَى، وَالْعَفَافَ وَالْغِنَى».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2721]

Од Абдуллаха ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, често говорио:
„Аллаху, молим Те за упуту, богобојазност, сачуваност (од греха и свега што крњи достојанство) и неовисност.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2721]

الشرح

Међу молбама Посланика, алејхисселам, била је: „Аллаху, молим Те за упуту“ — прави пут, познавање истине и поступање по њој, „и богобојазност“ — да следим наредбе и избегавам забране, „и сачуваност“ — уздржавање од недозвољених и непримерених речи и дела.

من فوائد الحديث

1. Битност упуте, побожности, сачуваности и неовисности, уз подстицај на тежњу ка њима.
2. Посланик, алејхисселам, не поседује апсолутну моћ да себи прибави корист нити да од себе одагна штету; онај који заиста поседује ту моћ је Аллах Узвишени.
3. Само Бог има апсолутну моћ да неком користи или наштети, и да неког упути.