حديث: „Боже, молим Те за упуту, побожност, чистоту и богатство.“

عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضيَ اللهُ عنهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ:
«اللهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْهُدَى وَالتُّقَى، وَالْعَفَافَ وَالْغِنَى».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2721]

Од Абдуллаха ибн Мес’уда, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, често говорио:
„Боже, молим Те за упуту, побожност, чистоту и богатство.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2721]

الشرح

Међу молбама Посланика, нека су мир и благослов на њега, била је: „Боже, молим Те за упуту“ — прави пут, познавање истине и поступање по њој, „и побожност“ — да следим наредбе и избегавам забране, „и чистоту“ — уздржавање од онога што није дозвољено или лепо у речи или делу, „и богатство“ — независност од људи, тако да му нико није потребан осим његовог Господара, Узвишеног Бога.

من فوائد الحديث

1. Величина ових особина — упута, побожност, чистота и независност — и подстицај на усвајање истих.
2. Посланик, нека су мир и благослов на њега, не поседује моћ да себи нанесе корист или штету; онај који заиста поседује ту моћ је Бог Узвишени.
3. Само Бог, и нико други — ни добри анђео, ни посланик, нити било ко други — има власт над добробити, штетом и упућивањем људи.