Хадис: — О Аллахов Посланиче, шта ако дође човек који жели да ми отме иметак?

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، أَرَأَيْتَ إِنْ جَاءَ رَجُلٌ يُرِيدُ أَخْذَ مَالِي؟ قَالَ: «فَلَا تُعْطِهِ مَالَكَ» قَالَ: أَرَأَيْتَ إِنْ قَاتَلَنِي؟ قَالَ: «قَاتِلْهُ» قَالَ: أَرَأَيْتَ إِنْ قَتَلَنِي؟ قَالَ: «فَأَنْتَ شَهِيدٌ»، قَالَ: أَرَأَيْتَ إِنْ قَتَلْتُهُ؟ قَالَ: «هُوَ فِي النَّارِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 140]

Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њим, преноси се да је рекао:
Један човек је дошао Аллаховом Посланику, мир над њим, и рекао: — О Аллахов Посланиче, шта ако дође човек који жели да ми отме иметак? Посланик је одговорио: „Не дај му свој иметак.“ Човек затим упита: — А шта ако ме нападне? Одговори му: „Бори се против њега.“ — А ако ме он убије? „Ти си онда шехид.“ — А ако га ја убијем? „Он је у Ватри (тј. у паклу).“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 140]

Коментар

Дође један човек Аллаховом Посланику, мир над њим, и рече: „О Аллахов Посланиџе, шта ако дође човек који жели да ми узме иметак?“ „О Аллахов Посланиче, шта ако дође човек који жели да ми узме иметак?“ Рече тај човек: „А шта ако ме нападне и почне да се бори са мном?“ Посланик му одговори: „Тада имаш право да се бориш против њега.“ Он упита: „А шта ако ме убије?“ Рече му: „Ти си онда шехид.“ А шта ако га ја убијем? — упита човек. Посланик, мир над њим, одговори: „Он је онда заслужио пакао на Будућем свету.“

Користи хадиса

1. Имам ен-Невеви каже: „Одбрана части (породице и частних вредности) је обавезна без икаквог спора међу учењацима. Што се тиче одбране сопственог живота уколико дође до убиства, око тога постоји разилажење у нашем мезхебу и код других. Одбрана иметка је дозвољена, али није обавезна.
2. Овај хадис је доказ да знање претходи делу, јер је овај асхаб прво питао Посланика шта му је обавеза, пре него што је нешто предузео.
3. Такође, треба постепено реаговати у одбрани од нападача, прво покушати с упозорењем, саветом или тражењем помоћи. Ако и поред тога настави с нападом, онда се брани с намером да се напад заустави, а не да се нападач убије. Циљ није смрт, већ одбрана.
4. Крв, иметак и част муслимана су неприкосновени.
5. Имам ен-Невеви каже: „Знај да се шехиди деле у три категорије: Шехид у рату против неверника, који је убијен у борби, из разлога који се директно односе на сам рат. Он има статус шехида и на овом и будућем свету, не гасули се, не клања му се џеназа, и имаће пуну награду шехида на ахирету. Шехид по награди, али не и по прописима овог света, као што су онај ко умре од стомачне болести, од куге, под рушевинама, или ко буде убијен бранећи своје имање. За овакве особе постоје веродостојни хадиси у којима се називају шехидима. Они се гасуле, клања им се џеназа, али ће на Будућем свету имати награду шехида, мада она не мора бити истоветна као код прве категорије. Онај ко је крао из ратног плена или има сличне преступе, иако је погинуо у рату против неверника. Такав има спољашњи статус шехида на овом свету, не гасули се и не клања му се џеназа, али на Будућем свету нема пуну награду шехида.