عَنْ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كَانَ رَجُلٌ لَا أَعْلَمُ رَجُلًا أَبْعَدَ مِنَ الْمَسْجِدِ مِنْهُ، وَكَانَ لَا تُخْطِئُهُ صَلَاةٌ، قَالَ: فَقِيلَ لَهُ: أَوْ قُلْتُ لَهُ: لَوْ اشْتَرَيْتَ حِمَارًا تَرْكَبُهُ فِي الظَّلْمَاءِ، وَفِي الرَّمْضَاءِ، قَالَ: مَا يَسُرُّنِي أَنَّ مَنْزِلِي إِلَى جَنْبِ الْمَسْجِدِ، إِنِّي أُرِيدُ أَنْ يُكْتَبَ لِي مَمْشَايَ إِلَى الْمَسْجِدِ، وَرُجُوعِي إِذَا رَجَعْتُ إِلَى أَهْلِي، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «قَدْ جَمَعَ اللهُ لَكَ ذَلِكَ كُلَّهُ».
المزيد
Преноси Убејј ибн Кааб, радијаллаху анху:
„Био је један човек, не знам да је ико живео даље од џамије од њега, али га ниједан намаз није заобишао (никада није пропустио намаз у џамији).
Речено му је:
‘Зашто не купиш магарца на коме ћеш јахати по мраку и врућини?’
Он је одговорио:
‘Не бих волео да ми је кућа поред саме џамије. Желим да ми се запише сваки корак којим идем ка џамији, и сваки корак кад се вратим породици награда.’
Па је Божији Посланик, алејхисселам, рекао:
‘Аллах ти је све то уписао награду за одлазак, и повратак.’“
