حديث: ‘Еузу би ридаке мин сахатике, ве еузу би му’афатике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сена’ен алејке, енте кема еснејте ала нефсике!’ ‘Твојим задовољством тражим заштиту од Твоје срџбе, Твојим опростом тражим заштиту од Твоје казне, и Тобом од Тебе. Ја не могу довољно изразити хвалу Теби; Ти си онакав како си Себе похвалио!.“

عَنْ عَائِشَةَ رضي الله عنها قَالَتْ:
فَقَدْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَيْلَةً مِنَ الْفِرَاشِ فَالْتَمَسْتُهُ فَوَقَعَتْ يَدِي عَلَى بَطْنِ قَدَمَيْهِ وَهُوَ فِي الْمَسْجِدِ وَهُمَا مَنْصُوبَتَانِ، وَهُوَ يَقُولُ: «اللهُمَّ أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ، وَبِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لَا أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 486]

Аиша, Аллах био задовољан њоме, казала је
„Једне вечери изгубила сам Аллаховог Посланика, па сам га тражила на месту где је обично клањао. Напипала сам његова стопала, која су била испружена – био је на сеџди. Говорио је: ‘Еузу би ридаке мин сахатике, ве еузу би му’афатике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сена’ен алејке, енте кема еснејте ала нефсике!’ ‘Твојим задовољством тражим заштиту од Твоје срџбе, Твојим опростом тражим заштиту од Твоје казне, и Тобом од Тебе. Ја не могу довољно изразити хвалу Теби; Ти си онакав како си Себе похвалио!.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 486]

الشرح

Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је: „Спавала сам поред Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, па сам током ноћи осетила да га нема. Руком сам напипала место где је обично клањао у соби, и затекла га како је на сеџди, с испруженим стопалима, док је изговарао:
(Значење дове) - Тражим и молим Те Твојим задовољством да ме заштитиш од Твоје срџбе према мени или према мом уммету, и молим Те Твојим опростом и великом милошћу да ме заштитиш од Твоје казне. - И молим Те Тобом, Твојим својствима величанства, да ме сачуваш, јер нико не може пружити заштиту од Тебе осим Тебе. Нема ни спаса ни уточишта од Бога осим код Њега. - Нисам способан, не могу досегнути потпуно набрајање и исказивање Твојих благодати и доброчинстава онако како их заслужујеш, чак и ако дам све од себе. - Ти си Онај који је Себе похвалио хвалом која Ти и доликује, па ко може Теби изрећи хвалу какву заслужујеш?

من فوائد الحديث

1. Препоручује се учење ових дова током сеџде.
2. Мирек Шах је рекао: „У једној од верзија коју преноси ен-Нeса'и стоји да је Посланик изговарао ову дову након што би завршио своју молитву и легао на бочну страну.“
3. Препоручује се хвалити Бога Његовим атрибутима и молити Га Његовим именима која су потврђена у Кур'ану и Суннету.
4. Овај поступак указује на величање Створитеља током рукуа и сеџде.
5. Дозвољено је тражити заштиту Божијим атрибутима, исто као што је дозвољено тражити заштиту самом Божијом бити, нека је Он Узвишен.
6. Ел-Хаттаби је рекао: „Једно од суптилних значења овог хадиса је да се Посланик молио Богу да га заштити Својим задовољством од Своје срџбе и Својим опростом од Своје казне. Задовољство и срџба су у супротности, исто као што су супротности опрост и кажњавање. Када је прешао на спомињање Онога што нема супротности, односно на Бога Узвишеног, затражио је заштиту од Њега Самог. Ово значи тражење опроста за евентуални пропуст у обавезном обожавању и недовољној хвали Њега. Његове речи ‘Не могу изрећи хвалу Теби’ значе да није способан да у потпуности изрази хвалу, нити да је досегне.“