عَنْ عَائِشَةَ رضي الله عنها قَالَتْ:
فَقَدْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَيْلَةً مِنَ الْفِرَاشِ فَالْتَمَسْتُهُ فَوَقَعَتْ يَدِي عَلَى بَطْنِ قَدَمَيْهِ وَهُوَ فِي الْمَسْجِدِ وَهُمَا مَنْصُوبَتَانِ، وَهُوَ يَقُولُ: «اللهُمَّ أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ، وَبِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ، وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لَا أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ».
المزيد
Аиша, Аллах био задовољан њоме, казала је
„Једне вечери изгубила сам Аллаховог Посланика, па сам га тражила на месту где је обично клањао. Напипала сам његова стопала, која су била испружена – био је на сеџди. Говорио је:
‘Еузу би ридаке мин сахатике,
ве еузу би му’афатике мин укубетике,
ве еузу бике минке,
ла ухси сена’ен алејке,
енте кема еснејте ала нефсике!’
‘Твојим задовољством тражим заштиту од Твоје срџбе,
Твојим опростом тражим заштиту од Твоје казне,
и Тобом од Тебе.
Ја не могу довољно изразити хвалу Теби;
Ти си онакав како си Себе похвалио!.“
