عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«كُلُّ سُلَامَى مِنَ النَّاسِ عَلَيْهِ صَدَقَةٌ، كُلَّ يَوْمٍ تَطْلُعُ فِيهِ الشَّمْسُ تَعْدِلُ بَيْنَ الِاثْنَيْنِ صَدَقَةٌ، وَتُعِينُ الرَّجُلَ فِي دَابَّتِهِ فَتَحْمِلُهُ عَلَيْهَا أَوْ تَرْفَعُ لَهُ عَلَيْهَا مَتَاعَهُ صَدَقَةٌ، وَالكَلِمَةُ الطَّيِّبَةُ صَدَقَةٌ، وَكُلُّ خُطْوَةٍ تَمْشِيهَا إِلَى الصَّلَاةِ صَدَقَةٌ، وَتُمِيطُ الأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ صَدَقَةٌ».
[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية: 26]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Сваког дана човек је дужан да дели милостињу за сваки зглоб свог тела:да праведно суди између двоје људи је милостиња, да помогне човеку да узјаше јахалицу или да му помогне да на њу натовари терет је милостиња, лепа реч је милостиња, сваки корак према џамији убраја се у милостињу, а уклањање с пута онога што смета пролазницима такође је милостиња.“
[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية - 26]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појашњава нам да је сваком пунолетном муслиману сваког дана обавеза дати садаку за сваки зглоб његових костију као добровољни чин захвалности Узвишеном Аллаху на здрављу и зато што му је омогућио да његове кости имају зглобове којима може обављати различите покрете попут савијања и исправљања. У хадису је појашњено да је садака сваки облик доброчинства и да није ограничена само на давање иметка. Примери томе су следећи: Садака је поправити однос међу завађенима, садака је помоћи ономе ко није у стању да се попне на јахалицу, или да натовари ствари, садака је свака лепа реч, попут зикра, дове, селама и сл., садака је сваки корак према џамији који се направи с циљем обављања намаза, и садака је да се уклони с пута све што смета пролазницима.