Hadis: Dobročinstvo je ljepota naravi, a grijeh je ono što se koleba u tvojoj duši i ne želiš da za to saznaju ljudi

عَنِ النَّوَّاسِ بْنِ سِمْعَانَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«البِرُّ: حُسْنُ الخُلُقِ، وَالإِثْمُ مَا حَاكَ فِي صَدْرِكَ، وَكَرِهْتَ أَنْ يَطَّلِعَ عَلَيْهِ النَّاسُ». وَعَنْ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبَدٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «جِئْتَ تَسْأَلُ عَنِ البِرِّ وَالإِثْمِ»، قُلْتُ: نَعَمْ، قَالَ: «اسْتَفْتِ قَلْبَكَ، البِرُّ: مَا اطْمَأَنَّتْ إلَيْهِ النَّفْسُ، وَاطْمَأَنَّ إلَيْهِ القَلْبُ، وَالإِثْمُ: مَا حَاكَ فِي نَفْسِكَ وَتَرَدَّدَ فِي الصَّدْرِ، وَإِنْ أَفْتَاكَ النَّاسُ وَأَفْتَوْكَ».
[صحيح] - [الحديث الأول: رواه مسلم، والحديث الثاني: رواه أحمد والدارمي.] - [الأربعون النووية: 27]

Od En-Nevvasa bin Sem'ana el-Ensarija, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
"Dobročinstvo je ljepota naravi, a grijeh je ono što se koleba u tvojoj duši i ne želiš da za to saznaju ljudi."
[Vjerodostojan] -

Objašnjenje

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podučio nas je šta je to dobročinstvo, a šta grijeh. Rekao je da je najveće dobročinstvo lijep odnos prema Allahu kroz bogobojaznost, te lijepo ophođenje prema ljudima – podnošenje njihovog uznemiravanja, suzdržavanje od ljutnje, susretanje s osmijehom, lijep razgovor, građenje veza, i postupanje s ljubaznošću i pažnjom. Dobročinstvo je ono na čemu se smiruje čisto srce i duša. Grijeh je ono što se u duši javi zbog sumnjivih stvari i oko čega se čovjek koleba, pa mu se prsa ne šire prema tome, već se u srcu pojavi sumnja i strah da bi to moglo biti grijeh. Ne želiš da se to zna pred uglednim i čestitim ljudima jer je ružno. Duša je po svojoj prirodi sklona tome da ljudi saznaju za njena dobra djela, a kada prezire da ljudi vide neka njena djela, to je znak da u tome ima grijeha, a ne dobra. Zato, ako ti ljudi daju fetvu, nemoj je prihvatiti sve dok se u tvojoj duši javlja sumnja, jer fetva ne uklanja sumnju ako je ona stvarna, ako muftija daje odgovor bez znanja. Međutim, ako je fetva zasnovana na šerijatskom dokazu, tada je obaveza onome ko pita da je prihvati, makar mu se srce u tom trenutku ne smirilo.