Hadis: ‘Čovjek goru posudu od stomaka ne može napuniti. Dovoljno mu je nekoliko zalogaja koji će mu kičmu ispraviti. A ako ga već mora puniti, onda neka jednu trećinu napuni hranom, jednu trećinu pićem, a jednu trećinu neka ostavi praznom za disanje.’”

عَنْ المِقْدَامِ بْنِ مَعْدِي كَرِبَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«مَا مَلأَ آدَمِيٌّ وِعَاءً شَرًّا مِنْ بَطْنٍ، بِحَسْبِ ابْنِ آدَمَ أَكَلاَتٌ يُقِمْنَ صُلْبَهُ، فَإِنْ كَانَ لَا مَحَالَةَ، فَثُلُثٌ لِطَعَامِهِ، وَثُلُثٌ لِشَرَابِهِ، وَثُلُثٌ لِنَفَسِهِ».
[صحيح] - [رواه الإمام أحمد والترمذي والنسائي وابن ماجه] - [الأربعون النووية: 47]

Od El-Mikdama b. Ma‘di Jekeriba, radijallahu anh, prenosi se da je rekao: “Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže:
‘Čovjek goru posudu od stomaka ne može napuniti. Dovoljno mu je nekoliko zalogaja koji će mu kičmu ispraviti. A ako ga već mora puniti, onda neka jednu trećinu napuni hranom, jednu trećinu pićem, a jednu trećinu neka ostavi praznom za disanje.’”
[Vjerodostojan] - [رواه الإمام أحمد والترمذي والنسائي وابن ماجه] - [الأربعون النووية - 47]

Objašnjenje

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam skreće pažnju na jedan od temelja zdravlja. Radi se, zapravo, o jednoj preventivnoj mjeri, a to je konzumiranje male količine hrane. Štaviše, savjetuje se da se jede onoliko koliko je čovjeku dovoljno da obavlja uobičajene poslove. Najgora posuda koju čovjek može napuniti jeste njegov stomak, jer pretjerano jedenje donosi bezbrojne bolesti, prije ili kasnije, unutrašnje ili vanjske. Nakon toga, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je da, ako se čovjek već mora najesti, neka trećinu stomaka ispuni hranom, trećinu vodom, a trećinu ostavi nenapunjenom. U suprotnom, pretjerivanjem u jelu čovjek sam sebi nanosi štetu i postaje lijen u izvršavanju onoga što mu je Allah naredio, bilo da se radi o dunjalučkim ili ahiretskim poslovima.

Koristi hadisa

1. Propisano je nepretjerivati pri konzumiranju hrane i pića. Ovo je temelj zdravlja s obzirom da, uslijed prejedanja, nastaju brojne bolesti.
2. Cilj jedenja jeste da čovjek očuva svoje zdravlje i snagu, a na tome opstoji i lijep život.
3. Prepunjanje stomaka hranom uzrokuje brojne tjelesne i duhovne bolesti. Omer, radijallahu anhu, je kazao: "Čuvajte se prejedanja, jer ono slabi tijelo i čini čovjeka nemarnim prema namazu."
4. Ishrana, gledano kroz šerijatske propise, dijeli se na nekoliko kategorija: obavezna (vadžib) – kada je jelo nužno da bi se očuvala ljudska egzistencija i čiji bi izostanak prouzrokovao štetu; dozvoljena (mubah) – kada se jede iznad onoga što je nužno, ali bez bojazni od štete; pokuđena (mekruh) – kada postoji bojazan da će jelo nanijeti štetu; strogo zabranjena (haram) – kada je jasno da jelo donosi štetu; i preporučena (mustehabb) – kada se hranom čovjek pomaže u ibadetu i pokornosti Allahu. Sve ovo sažeto je u hadisu kroz tri stepena: prvi – potpuno punjenje stomaka; drugi – nekoliko zalogaja koji drže čovjeka uspravnim; treći – riječ Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Trećina stomaka neka bude za hranu, trećina za vodu i trećina za disanje.“ A sve to, naravno, pod uvjetom da je sama vrsta hrane halal.
5. Hadis predstavlja jedno od temeljenih pravila medicine. Budući da se medicinska nauka u osnovi zasniva na tri principa: očuvanju snage, umjerenosti u ishrani i čišćenju organizma – hadis u sebi sadrži prva dva od njih. Na to ukazuje i Allahov govor: „Jedite i pijte, ali ne pretjerujte, jer On ne voli one koji pretjeruju.“ (El-A‘raf, 31.)
6. U ovom hadisu se ogleda potpunost ovoga šerijata s obzirom da sadrži sve što upućuje na koristi čovječanstva i na ovom i na Onom svijetu.
7. U šerijatskim znanostima sadržana su i temeljna pravila medicine, kao i pojedine njene vrste, o čemu svjedoče predaje o medu i čurekotu.
8. Šerijatski propisi u sebi sadrže mudrost i utemeljeni su na uklanjanju štete i ostvarivanju koristi.