حديث: „Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа на онога ко је изрекао.“

عن ابْنِ عُمَرَ رَضيَ اللهُ عنهُما قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«أَيُّمَا امْرِئٍ قَالَ لِأَخِيهِ: يَا كَافِرُ، فَقَدْ بَاءَ بِهَا أَحَدُهُمَا، إِنْ كَانَ كَمَا قَالَ، وَإِلَّا رَجَعَتْ عَلَيْهِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 60]

Од Ибн Омера, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Божији Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао:
„Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа на онога ко је изрекао.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 60]

الشرح

Посланик, нека су на њега благослов и мир, је упозорио да муслиман не сме свом брату муслиману рећи: „О, неверниче“, јер тиме један од њих двојице постаје заслужан за ту реч неверства. Ако је онај коме је речено заиста такав, реч се односи на њега, али ако није, онда се то неверство враћа на онога који је изрекао ту реч и прогласио свог брата неверником.

من فوائد الحديث

1. 1. Муслиману је строго забрањено да свом брату муслиману приписује особине разврата и неверства које он нема.
2. 2. Упозорава се на овај ружан говор, јер онај ко га изговара налази се у великој опасности. Потребно је чувати језик и не говорити ништа осим на основу јасног знања и уверења.