حديث: „Није захвалан Аллаху онај ко није захвалан људима.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَا يَشْكُرُ اللَّهَ مَنْ لَا يَشْكُرُ النَّاسَ»
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وأحمد] - [سنن أبي داود: 4811]

Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Није захвалан Аллаху онај ко није захвалан људима.“
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وأحمد] - [سنن أبي داود - 4811]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пренео је да уобичајено не захваљује Аллаху онај ко не захваљује људима на учињеном добру и лепим делима која су за њега учинили, а то је због повезаности једне ствари са другом. Наиме, онај чија је природа и навика порицање благодати људи и изостанак захвалности према њима, биће му навика и порицање Аллахове благодати и немар у захвалности на њој.

من فوائد الحديث

1. Важност захваљивања људима на учињеном доброчинству.
2. Истински доброчинитељ је Узвишени Аллах, а створења су само узроци које Узвишени Аллах потчињава ономе коме Он хоће. Зато је захвалност људима, захвалност Узвишеном Аллаху.
3. Захвалност људима на њиховом доброчинству доказ је потпуности карактера.