حديث: „Када се два муслимана сретну и рукују, њихови греси бивају опроштени пре него што се разиђу.“

عَنِ الْبَرَاءِ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَا مِنْ مُسْلِمَيْنِ يَلْتَقِيَانِ فَيَتَصَافَحَانِ إِلَّا غُفِرَ لَهُمَا قَبْلَ أَنْ يَفْتَرِقَا».
[صحيح بمجموع طرقه] - [رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود: 5212]

Од Ел-Бараа, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао:
„Када се два муслимана сретну и рукују, њихови греси бивају опроштени пре него што се разиђу.“
[صحيح بمجموع طرقه] - [رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود - 5212]

الشرح

Посланик, алејхисселам, је обавестио да не постоје два муслимана која се сретну на путу или слично, па један од њих поздрави другог руковањем, а да им греси не буду опроштени пре него што се раздвоје или заврше са руковањем.

من فوائد الحديث

1. Препорученост руковања приликом сусрета и подстицај на ову праксу.
2. Ел-Мунави је рекао: „Суннет се остварује искључиво стављањем десне руке у десну руку, осим ако то није могуће.“
3. Подстицање на ширење селама и указивање на величину награде за руковање муслимана са својим братом муслиманом.
4. Изузима се из хадиса забрањено руковање, попут руковања са страном женом.