حديث: да је Аллахов Посланик, алејхисселам, на сеџди говорио: "О Аллаху, опрости ми све грехе, и мале и велике, и прве и последње, и јавне и тајне

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ فِي سُجُودِهِ: «اللهُمَّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي كُلَّهُ دِقَّهُ، وَجِلَّهُ، وَأَوَّلَهُ وَآخِرَهُ وَعَلَانِيَتَهُ وَسِرَّهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 483]

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, се преноси да је рекао
да је Аллахов Посланик, алејхисселам, на сеџди говорио: "О Аллаху, опрости ми све грехе, и мале и велике, и прве и последње, и јавне и тајне."
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 483]

الشرح

Посланик, алејхисселам, је на сеџди молио Аллаха овим речима: „O Аллаху, опрости ми све грехе,“ – прекриј и заштити ме од њихових последица; опрости ми, пређи преко њих и уклони:
"мале" – ситне и мале грехе, "и велике" – велике и бројне грехе, "и прве" – први грех који сам починио, "и последње" – као и све оне између, "јавне и тајне" – оне које знаш само Ти, Узвишени.

من فوائد الحديث

1. Ибнул-Кајјим је рекао: „Молити за опрост малих и великих, првих и последњих, тајних и јавних греха – овај свеобухватни израз показује жељу да покајање обухвати и оне грехе које човек зна, али и оне које не зна.“
2. Речено је да је „мале“ стављено пре „великих“ јер молилац постепено појачава своју молбу, а велики греси често настају из устрајности на малим и занемаривања њихове опасности. Мали греси пут ка великим, па је логично прво тражити опрост за њих.
3. Понизно обраћање Аллаху, Узвишеном, и тражење Његовог опроста за све грехе, било мале или велике.
4. Имам ен-Невеви је рекао: „Овај хадис указује на прописаност појачавања молбе и коришћења више израза у молитви, иако неки од њих могу бити довољни сами по себи.“