حديث: да је Аллахов Посланик, мир и благослов на њега, на сеџди говорио

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ فِي سُجُودِهِ: «اللهُمَّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي كُلَّهُ دِقَّهُ، وَجِلَّهُ، وَأَوَّلَهُ وَآخِرَهُ وَعَلَانِيَتَهُ وَسِرَّهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 483]

Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, се преноси да је рекао:
да је Аллахов Посланик, мир и благослов на њега, на сеџди говорио:
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 483]

الشرح

Посланик, мир и благослов на њега, је на сеџди молио Аллаха овим речима: „Аллаху, опрости ми мој грех,“ – прекриј га и заштити ме од његових последица; опрости ми, пређи преко њега и уклони их , ‘све’ – односно: ‘мале’ – ситне и мале грехе, ‘и велике’ – велике и бројне грехе, ‘и прве’ – први грех који сам починио, ‘и последње’ – као и све оне између, ‘јавне и скривене’ – оне које знаш само Ти, Узвишени.“

من فوائد الحديث

1. Ибн ел-Кајјим је рекао: „Молити за опрост малих и великих, првих и последњих, скривених и јавних – овај свеобухватни израз показује жељу да покајање обухвати и оне грехе које човек зна, али и оне које не зна.“
2. Речено је да је „мале“ стављено пре „великих“ јер молилац постепено појачава своју молбу, а велики греси често настају из устрајности на малим и занемаривања њихове важности. Стога су мали греси пут ка великим, па је логично прво тражити опрост за њих.
3. Понизно обраћање Аллаху, Узвишеном, и тражење Његовог опроста за све грехе, било мале или велике.
4. Имам Невеви је рекао: „Овај хадис указује на значај појачавања молбе и коришћење више израза у молитви, иако неки од њих могу бити довољни сами по себи.“