عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رضي الله عنهما قَالَ:
قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِامْرَأَةٍ مِنَ الْأَنْصَارِ سَمَّاهَا ابْنُ عَبَّاسٍ فَنَسِيتُ اسْمَهَا: «مَا مَنَعَكِ أَنْ تَحُجِّي مَعَنَا؟» قَالَتْ: لَمْ يَكُنْ لَنَا إِلَّا نَاضِحَانِ فَحَجَّ أَبُو وَلَدِهَا وَابْنُهَا عَلَى نَاضِحٍ وَتَرَكَ لَنَا نَاضِحًا نَنْضِحُ عَلَيْهِ، قَالَ: «فَإِذَا جَاءَ رَمَضَانُ فَاعْتَمِرِي، فَإِنَّ عُمْرَةً فِيهِ تَعْدِلُ حَجَّةً».
المزيد
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, преноси се да је рекао:
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао је некој Енсаријки (Ибн Аббас јој је споменуо име, али сам га заборавио): "Шта те је спречило да обавиш хаџџ с нама? Рекла је: ‘Имали смо само две деве за наводњавање.’ На једној је хаџџ обавио отац њеног детета и њен син, а другу је оставио за заливање. Посланик тада рече : ‘Када наступи рамазан, обави умру, јер умра у рамазану је као хаџџ.’“
