Hadis: ”Zaista je Allah propisao farzove, pa ih nemojte zanemarivati, i postavio je granice, pa ih nemojte prelaziti, i zabranio je neke stvari, pa ih nemojte činiti, dok je prešutio neke stvari, iz Svoje milosti Allah prema vama, pa ih nemojte istraživati.”

عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ الخُشَنِيِّ جُرْثُومِ بن نَاشِرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَال:
«إِنَّ اللَّهَ فَرَضَ فَرَائِضَ فَلَا تُضَيِّعُوهَا، وَحَدَّ حُدُودًا فَلَا تَعْتَدُوهَا، وَحَرَّمَ أَشْيَاءَ فَلَا تَنْتَهِكُوهَا، وَسَكَتَ عَنْ أَشْيَاءَ رَحْمَةً لَكُمْ غَيْرَ نِسْيَانٍ فَلَا تَبْحَثُوا عَنْهَا».
[قال النووي: حديث حسن] - [رواه الدارقطني في سننه، وغيره] - [الأربعون النووية: 30]

Od Ebu Salebe el-Hušenija Džursuma ibn Našira, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
”Zaista je Allah propisao farzove, pa ih nemojte zanemarivati, i postavio je granice, pa ih nemojte prelaziti, i zabranio je neke stvari, pa ih nemojte činiti, dok je prešutio neke stvari, iz Svoje milosti Allah prema vama, pa ih nemojte istraživati.”
[قال النووي: حديث حسن] - [رواه الدارقطني في سننه وغيره] - [الأربعون النووية - 30]

Objašnjenje

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavještava nas da je Allah propisao određene obaveze i farzove, pa ih se pridržavajte i ne zapostavljajte ih, bilo da je iz nemara ili namjerno. On vam je odredio granice i zabrane koje vas čuvaju i odvraćaju od onoga što On ne voli, zato u vjeru ne unosite ništa mimo onoga što je šerijat propisao. Allah je zabranio harame, pa ih se klonite i ne približavajte im se. Ono o čemu Allah nije dao poseban propis i o čemu je šutio, učinio je to iz Svoje milosti prema robovima, pa to u osnovi ostaje dozvoljeno. Zato se u tome ne opterećujte nepotrebnim pitanjima niti pretjeranim istraživanjem.

Koristi hadisa

1. Hadis je jasan dokaz da je Allah jedini Zakonodavac, i da je naredba i zabrana isključivo Njegovo, subhanehu ve te‘ala, pravo.
2. Hadis sadrži temeljna pravila šerijata u pogledu propisa i dozvola. Šerijatski propis može biti ili spomenut, ili prepušten šutnji. Ako je spomenut, onda je ili naređen, bilo kao obaveza (farz) ili kao preporuka (mustehab) – ili je zabranjen, bilo strogo (haram) ili pokuđeno (mekruh). A ono o čemu šerijat šuti, ostaje u osnovi dozvoljeno (mubah).
3. Sve ono o čemu je Allah šutio, a nije ga propisao, odredio niti zabranio, ostaje halal.
4. Lijepo pojašnjenje Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jer je hadis izložio ovako preciznom i razumljivom podjelom.
5. Obaveza čuvanja i izvršavanja Allahovih, dželle šanuhu, farzova.
6. Zabrana kršenja Allahovih, dželle šanuhu, granica.