حديث: Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“

عن عبدِ الله بن عمرو رضي الله عنهما قال:
كنتُ أكتبُ كلَّ شيءٍ أسمعُه من رسولِ الله صلَّى الله عليه وسلم أُريدُ حفْظَه، فنهتْني قريشٌ، وقالوا: أتكْتبُ كلَّ شيءٍ تَسمَعُه من رسول الله صلَّى الله عليه وسلم، ورسولُ الله صلَّى الله عليه وسلم بَشَرٌ يتكلَّمُ في الغضَبِ والرِّضا؟ فأمسَكتُ عن الكتاب، فذكرتُ ذلك لرسول الله صلَّى الله عليه وسلم، فأومأ بإصبَعِه إلى فيه، فقال: «اكتُبْ، فوالذي نفسي بيدِه، ما يَخرُجُ منه إلا حقٌّ».
[صحيح] - [رواه أبو داود] - [سنن أبي داود: 3646]

Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, је рекао:
"Писао сам све што сам чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и желео то научити напамет, па су ми Курејшије то забрањивале говорећи: ‘Ти пишеш све што чујеш од Аллаховог Посланика, а он је човек који некада говори и у срџби.’ Након тога, суздржао сам се од писања. Касније сам то споменуо Посланику на шта ми је казао: ‘Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“
[صحيح] - [رواه أبو داود]

الشرح

Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, је рекао да је записивао све што је чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како би то све запамтио. Неке Курејшије су ми скренуле пажњу рекавши да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, човек који говори и у љутњи и у задовољству, те да не бих требао све записивати од њега. Због тога, престао сам са својом праксом.
Обавестио сам Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о томе, па ми је показао на своја уста и рекао ми: "Пиши, тако ми Онога у Чијој руци је моја душа, из овог излази само истина у сваком стању, у задовољству и у срџби.“
Узвишени Аллах је о Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Он не говори по хиру своме. То је само Објава која му се обзнањује.“ [Ен-Неџм, 3-4.]