عَن عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمِنين رضي الله عنها زَوْجَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَدَّثَتْهُ قَالَتْ:
جَاءَتْنِي امْرَأَةٌ مَعَهَا ابْنَتَانِ تَسْأَلُنِي، فَلَمْ تَجِدْ عِنْدِي غَيْرَ تَمْرَةٍ وَاحِدَةٍ، فَأَعْطَيْتُهَا فَقَسَمَتْهَا بَيْنَ ابْنَتَيْهَا، ثُمَّ قَامَتْ فَخَرَجَتْ، فَدَخَلَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَحَدَّثْتُهُ، فَقَالَ: «مَنْ يَلِي مِنْ هَذِهِ البَنَاتِ شَيْئًا، فَأَحْسَنَ إِلَيْهِنَّ، كُنَّ لَهُ سِتْرًا مِنَ النَّارِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 5995]
المزيــد ...
Аиша, мајка верника и супруга Аллаховог Посланика, мир над њим, причала је:
„Дошла ми је једна жена са своје две кћерке и тражила нешто. Код мене није било ништа осим једне урме, па сам јој је дала. Она је поделила урму између своје две ћерке, а затим устала и изашла. Потом је ушао Аллахов Посланик, мир над њим, и испричала сам му шта се догодило. Он рече: ‘Ко се брине девојчицама и буде према њима добар, оне ће му бити заштита од Ватре.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 5995]
Мајка верника Аиша, нека је Аллах задовољан њом, испричала је да јој је једном приликом дошла жена са своје две кћерке, тражећи нешто за јело. Аиша код себе није имала ништа осим једне урме, па јој је дала ту једину. Жена је поделила урму између своје две кћерке и сама није појела ништа. Потом је устала и отишла. Када је ушао Аллахов Посланик, мир над њим, Аиша му је испричала шта се догодило, па је он рекао: „Ко се стара девојчицама, васпитава их, храни, поји, облачи и стрпљиво брине о њима, оне ће му бити заштита и препрека од Ватре.“