عَنْ مُعَاوِيَةَ الْقُشَيْرِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، مَا حَقُّ زَوْجَةِ أَحَدِنَا عَلَيْهِ؟، قَالَ: «أَنْ تُطْعِمَهَا إِذَا طَعِمْتَ، وَتَكْسُوَهَا إِذَا اكْتَسَيْتَ، أَوِ اكْتَسَبْتَ، وَلَا تَضْرِبِ الْوَجْهَ، وَلَا تُقَبِّحْ، وَلَا تَهْجُرْ إِلَّا فِي الْبَيْتِ»
[حسن] - [رواه أبو داود وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود: 2142]
المزيــد ...
Од Муавија ел-Кушејри, Аллах нека е задоволен со него, се пренесува дека рекол:
„Реков: ,О, Божји пратенику, кои се правата на сопругата над нејзиниот сопруг?‘ Тој одговори:
,Да ја храниш кога и самиот јадеш, да ја облекуваш кога и ти се облекуваш или кога стекнуваш, да не ја удираш по лицето, да не ја навредуваш и да не ја одбегнуваш освен во домот.‘“
[حسن] - [رواه أبو داود وابن ماجه وأحمد] - [سنن أبي داود - 2142]
На Божјиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, му беше поставено прашањето: „Кое е правото на сопругата над нејзиниот сопруг?“ Тој одговори споменувајќи неколку работи, меѓу кои:
Прво: Да ја храниш секогаш кога и самиот јадеш, а да не ја лишуваш од тоа.
Второ: Да ја облекуваш кога и самиот се облекуваш или кога стекнуваш средства за тоа (да и обезбедиш облека како што обезбедува за себе).
Трето: Не ја удирај освен ако има оправдана причина и потреба, а дури и тогаш, нека биде благо и без нанесување повреда. Никогаш не ја удирај по лицето, бидејќи тоа е најчесниот и највидливиот дел од телото, на кој се наоѓаат благородни и чувствителни органи.
Четврто: Не ја навредувај и не кажувај зборови како: „Аллах нека ти го изгрди лицето“, ниту пак нарекувај некој нејзин дел грд, бидејќи сè што е создадено е дело на Аллах, Кој го создал човекот во најубава форма. Навредата на создаденото води кон навреда на Создателот – Аллах нека не чува од тоа!
Петто: Не ја одбегнувај освен во постелата, но без целосно отуѓување, ниту пак преселувај ја во друга куќа. Ова важи за случаите кога се имаме привремена оддалеченост меѓу сопружниците како воспитна мерка.