حديث: „Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“

عَنْ أَبِي ذَرٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«لاَ يَرْمِي رَجُلٌ رَجُلًا بِالفُسُوقِ، وَلاَ يَرْمِيهِ بِالكُفْرِ، إِلَّا ارْتَدَّتْ عَلَيْهِ، إِنْ لَمْ يَكُنْ صَاحِبُهُ كَذَلِكَ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6045]

Од Ебу Зерра, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је чуо Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, како каже:
„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6045]

الشرح

Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, упозорио је да онај ко каже другом: „Ти си грешник“ или „Ти си неверник“, ако та особа није таква каквом ју је назвао, онда ће онај ко је то изговорио бити достојан тог описа, и његова реч ће се вратити на њега. Међутим, ако је тачно оно што је рекао, тада му се ништа не враћа, јер је говорио истину.

من فوائد الحديث

1. Забрањено је оптуживати људе за неверство или грешност без оправданог шеријатског разлога.
2. Обавезно је бити сигуран и темељит при доношењу пресуда о другима.
3. Ибн Декик ел-Ид је рекао: „Ово је жестоко упозорење за онога ко оптужи некога од муслимана за неверство, а да то није истина. То је веома озбиљна замка.“
4. Ибн Хаџер ел-Асалани је рекао: „Међутим, не значи тај који с правом каже другом: "ти си грешник" или "ти си неверник" није грешан, иако је погодио. Ту има детаљно појашњење:
5. - ако је то рекао са намером да га посаветује или да упозори друге указујући на његово стање, онда је то дозвољено. Али ако је намера да га осрамоти, учини га предметом ругла или му нанесе штету, то није дозвољено. Он је обавезан да прекрије његове грехе, подучи га и саветује на леп начин. Ако је могуће постићи циљ љубазношћу, онда није дозвољено прибегавати оштрини, јер то може довести до тврдоглавости и упорности у греху, као што је случај са многима због њиховог осећаја поноса, нарочито ако онај ко упозорава има мањи углед од онога коме се обраћа.“